Danilo Šipka: Niko ne psuje kao Srbi


Rečnik opscenih reči Danka Šipke iz upravo objavljenog drugog kola od šest knjiga Lingvističke edicije izdavačke kuće „Prometej” privukla je posebnu pažnju. Radi se o knjizi-riznici opscenih reči koje žive u narodu, i koje su sagledane iz sociološkog, antropološkog, psihološkog ugla. Knjiga sadrži i rečnički deo, kao i veliki spisak psovki i brojne tzv. masne viceve.

“Kad već mnogo psujemo treba da se i naučno pozabavimo psovkama”: Danko Šipka

Danko Šipka živi i radi u Arizoni (SAD), a svoju poruku javnosti povodom pomenute knjige počeo je citatom iz drame „Sveti Georgije ubiva aždahu” Duška Kovačevića. Tačnije, replikom koju u tom komadu govori lik Aleksa, a koja glasi:

„Ja ne znam narod koji više psuje Sunce: Sunce žarko, Sunce kalaisano, Sunce neogrejano, Sunce lebovo, Sunce krvavo… Da sam ja Sunce, ne bi nas ni ovoliko grejalo. A uz Sunce psujemo Boga, hleb, majku…”

 

 

 

Opscene reči i značenja

– vaterpolo – snošaj u kome se žena znoji
– jebovina – sperma
– kurbadur- ljubavnik
– mimohod – milovanje zadnjice
– mučibabić – ljubavnik starijih žena
– otići u kurac – biti upropašćen
– pizdeknuti – udariti se
– rolka – koža na glaviću penisa
– flautati – oralno stimulisati penis

Danko Šipka potom dodaje: „Pa kad već toliko ozbiljno psujemo, onda je red da se psovkama i inim opscenostima ozbiljno pozabavimo.”

 

U delu knjige koji je svojevrsna socio-psiho-antropološka studija, Šipka piše na primer, da je opscenost prisutna samo dok je reč o ljudima. Odnosno, opscenost nestaje kad se udaljimo od ljudskog tela.

 

Jer, reč govno je opscena, a recimo balega ili brabonjak (životinjski izmet) nije. Slično je i sa glagolima „jebati” i „pariti”.
Autor napominje da je upravo glagol „jebati” dominantan u psovkama, a da je njegov kombinatorički potencijal direktan pokazatelj društvenih odnosa.

Po njegovim rečima, isključivo „on jebe nju”, ne postoji obrnuto, što odražava duboko neravnopravan položaj žena na Balkanu, za razliku od drugih jezika koji dozvoljavaju ženu u položaju aktanta (aktivni položaj), kakav je npr. engleski (She is fucking him).

 

Šipka, dalje, kaže da su daleko najzastupljenije psovke „jebem ti mater” i „jebem ti sestru” koje su namenjene da budu velika uvreda. Znatno manje koristi se „jebo te Bog” i „jebi se” , što ima i manje uvredljivu konotaciju, a najmanje „jebo ti sliku svoju” i „jebem ti miša” što ima najmanje uvredljivo značenje.
Tabui su posebna tema, te tako tabuizirana leksema „kurac“ ima eufemizam „muško spolovilo“, u redukciji je to „k….“, u transformaciji „arac“, a u signaliziranuju distance „da prostite: kurac“.
Ovaj rečnik Danka Šipke sadrži oko 3.000 opscenih reči, a na kraju je poglavlje u kome je navedena njihova višestruka primena.

 

Prezimena kao čuvari srpskog jezika

Još jedna knjiga iz Lingvističke edicije izdavačke kuće „Prometej“ je skrenula pažnju. Reč je o knjizi Zagorke Vavić Gros „Prezimena su čuvari našeg jezika”.

Autorka kaže da nije lako dešifrovati sva naša prezimena i naći im jezičke korene. Neka od njih vode poreklo iz drugih jezika i pretrpela su veliku transformaciju dospevši u naš jezik, a neka se baziraju na rečima iz dijalekata. Zagorka Vavić Gros napominje da prezimena u sebi kriju i čuvaju istoriju, geografiju podneblja, zapravo sveukupnu sliku podneblja. Na primer, Dravić nastaje od reke Drave, Pivljanin od Pive, zatim Delibašić od delija (poseban rod konjice u turskoj vojsci), Kalabić od reči kalaba, što je odličje ljudskog karaktera a znači galamdžija, Meštrović od pojma meštar (majstor)…

Izvor: www.blic.rs

Published by

Admin

profesor Darko Lazic