ART Oglasi http://artoglasi.com Najveci art oglasnik , kupite i prodajte umetnine, slike, skulpture, antikvitete, ikone, instalacije... Sun, 16 Dec 2012 16:08:51 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 Aukcijska kuća Kristi ove godine bolje poslovala http://artoglasi.com/aukcijska-kuca-kristi-ove-godine-bolje-poslovala/ http://artoglasi.com/aukcijska-kuca-kristi-ove-godine-bolje-poslovala/#comments Sun, 09 Dec 2012 09:04:39 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=5192

Aukcijska kuća Kristi

PARIZ, 8. decembra 2012. (Beta-AFP) – Direktor Kristija Stiven Marfi saopštio je u subotu da je, uprkos krizi, poslovni rezultat te aukcijske kuće ove godine bolji nego prošle, pre svega zahvaljujući interesovanju u novim svetskim ekonomskima silama i prodaji na internetu.

“Poslednje dve godine najbolje su za nas, napredujemo u odnosu na prošlu godinu i u veoma smo dobrom položaju u odnosu na konkurente”, kazao je Marfi u intervjuu pariskom Figarou.

“Ekonomska dešavanja u svetu nisu se odrazila na umetnički sektor”, ocenio je Marfi.

On je objasnio da su medju razlozima za dobru prodaju umetnina “numerički vid komunikacije i internet, “globalizacija umetničkog biznisa” i “rekordna” poseta muzejima i izložbama.

“Azija je svetski region u kojem beležimo najveći napredak”, naveo je direktor Kristija.

Ipak, ta aukcijska kuća je u Kini “ove godine zabeležila pad od 20 odsto, zbog ekonomskog usporavanja i usmeravanja pažnje na promenu vlasti”, kazao je Marfi i izrazio očekivanje da će se taj trend izmeniti.

(Beta, 08.12.2012)

]]>
http://artoglasi.com/aukcijska-kuca-kristi-ove-godine-bolje-poslovala/feed/ 0
SAD vratile Turskoj mozaik Orfeja s lirom http://artoglasi.com/sad-vratile-turskoj-mozaik-orfeja-s-lirom/ http://artoglasi.com/sad-vratile-turskoj-mozaik-orfeja-s-lirom/#comments Sun, 09 Dec 2012 09:00:37 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=5188

SAD su vratile Turskoj antički mozaik ukraden 1998. godina, a na kojem je Orfej, lik iz grčke mitologije, izjavio je juče turski ministar kulture Ertugrul Gunaj.

Turskoj mozaik Orfeja s lirom

Mozaik, koji predstavlja Orfeja kako svira liru i mami životinje, stigao je u petak u Tursku. Mozaik je vratio muzej umetnosti u Dalasu, zahvaljujući sporazumu zaključenom s tom ustanovom i Turskom, izjavio je Gunaj. Predstavnici američkog muzeja su takođe pokrenuli međunarodnu kulturnu razmenu koja će podrazumevati pozajmljivanje umetničkih dela.

Mozaik će jedno vreme biti izložen u Istanbulu, zatim u rodnom mestu Sanliurfi, na jugoistoku Turske.

Muzej u Dalasu je kupio mozaik na aukcijskoj prodaji 1999. godine za 85.000 dolara. Kasnije je utvrđeno da je delo ukradeno sa arheološkog nalazišta.

Izvor: Blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/sad-vratile-turskoj-mozaik-orfeja-s-lirom/feed/ 0
Flasteri skinuti sa fresaka http://artoglasi.com/flasteri-skinuti-sa-fresaka/ http://artoglasi.com/flasteri-skinuti-sa-fresaka/#comments Fri, 19 Oct 2012 17:43:13 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4447

Završeni slikarsko-konzervatorski radovi u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Dečanima. Za sedam meseci u tri manastira intervenisalo se na više od 700 kvadrata živopisa

Pećka patrijaršija, Gračanica i Dečani

DVA dana pred manastirsku slavu Pokrov presvete Bogorodice, 12. oktobra, završeni su slikarsko – konzervatorski radovi na živopisu u hramu Bogorodice Odigitrije Pećke patrijaršije. U timu za realizaciju ovog velikog posla bilo je tridesetak slikara konzervatora, istoričara umetnosti, arhitekata, građevinskih inženjera, hemičara, tehnolog, vajara…

Obnova srpskih hramova na Kosovu i Metohiji izvedena je pod pokroviteljstvom Uneska, sredstva je donirala ruska vlada. Celim poduhvatom, kao i obnovom živopisa u Visokim Dečanima i Gračanici rukovodilo je preduzeće “Koto”. Za sedam meseci u tri manastira intervenisalo se na više od 700 kvadrata zidova sa živopisom i dekorativnim malterom, različitog stepena površinske i dubinske štete. Radilo se šest dana u nedelji, deset sati dnevno. I sve je završeno u predviđenom roku – za sedam meseci.

- Posao nije bio nimalo lak, ali smo ga, uz angažovanje velike stručne ekipe završili kvalitetno i u predviđenom roku – kaže za “Novosti” arhitekta Slobodan Radovanović, koordinator tima.

Vođa slikarsko-konzervatorske ekipe za radove u manastirima Visoki Dečani i Gračanica bio je mr Miroslav Stanojlović, slikar konzervator iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dok je radove na zaštiti živopisa u manastiru Pećka patrijaršija predvodio Siniša Zeković, slikar-konzervator iz vojvođanskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sa slikarima-restauratorima Oliverom Brdarić, Zoranom Barišićem, Marijom Vuknićem i Vladimirom Petrovićem. Radove na konzervaciji i restauraciji trona Majke Božje vodili su Milutin Dragojlović, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti, i Milan Andrić, restaurator.

BOGORODIČIN TRON PREMA tenderu Uneska, restauriran je i Bogorodičin tron iz Pećke patrijaršije, nastao sredinom 19. veka. Stručnjaci su odlučili da se obnovi u Beogradu, zato što je bilo mnogo komplikovano raditi na licu mesta, zbog nabavke materijala i nedostatka radionice. Po završetku radova, vraćen je na KiM.

- Poslovima na zaštiti živopisa u crkvi Bogorodice Odigitrije prethodili su opsežni istraživački radovi sa predlogom mera i postupaka – objašnjava Radovanović. – Radili smo na konsolidaciji, injektiranju potklobučenih i raslojenih površina, ekstrakciji soli, čišćenju bojenog sloja, uklanjanju naknadnih maltera, neodgovarajućih plombi i preslika. Po završetku ovih radova pristupilo se plombiranju oštećenja, opšivanju živopisa i prezentaciji površina bez živopisa. Ceo posao pratili su detaljni izveštaji i fotografije svih faza rada.

Slikarstvo u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije, od svih sakralnih spomenika na kojima se radilo, bilo je u najlošijem stanju. Pojedine freske bile su zalepljene flasterima, kako ne bi otpale. Konzervatori su nailazili na velike probleme

- od potrebe za statičkom sanacijom do čišćenja i razgradnje površinskih soli koje su posledica kapilarne vlage u zidovima. U obnovi crkve je učestvovalo više stručnjaka iz različitih struka.

- Želimo da se zahvalimo svim učesnicima u poslu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kompletnoj srpskoj službi zaštite – kaže Radovanović.

SPASENA POVELjA

GRAČANIČKA osnivačka povelja, ispisana na zidu đakonikona koja je bila pri dnu odvojena od zida, prošla je konzervatorski tretman. U njoj su jasno naznačeni pravni parametri o dobro organizovanoj srpskoj državi tog vremena. Smatra se jednim od najvrednijih pisanih dokumenata slovenskog ambijenta i naše države iz doba kralja Milutina.

Izvor: Vecernje Novosti

]]>
http://artoglasi.com/flasteri-skinuti-sa-fresaka/feed/ 0
Rekord u bečkim muzejima zbog Klimta http://artoglasi.com/rekord-u-beckim-muzejima-zbog-klimta/ http://artoglasi.com/rekord-u-beckim-muzejima-zbog-klimta/#comments Fri, 19 Oct 2012 17:39:23 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4443

Bečki muzeji beleže rekordan broj posetilaca zahvaljujući 150. rođendanu Gustava Klimta

Rekord u bečkim muzejima zbog Klimta

Primera radi, dvorac Belvedere ima preko milion posetilaca, a i ostalih devet muzeja koji obeležavaju godinu Klimta profitiraju od “Klimtovog efekta”.

Betovenov friz u Secesiji zabeležio je porast posetilaca od preko 40 odsto, u Bečki muzej došlo je ovog leta čak za 84 odsto više posetilaca.

Čak se i manji muzeji poput Pozorišnog i Etnografskog muzeja raduju zbog većeg broja posetilaca.

Belvedere je prvi put posetilo više od milion ljubitelja umetnosti, što je za 13 odsto više nego prethodne godine. Inače, Belvedere poseduje najveću Klimtovu zbirku na svetu od 24 slike.

Istovremeno je za posetioce otvorena Klimtova vila koja je bila u renoviranju od aprila 2011. godine.

U vili će biti prikazana stalna postavka Klimtovog ateljea i to je jedina izložba na jednom od njegovih nekadašnjih mesta stvaranja.

Originalne prostorije Klimtovog “poslednjeg” ateljea su identifikovane nakon detaljnih restauratorskih ispitivanja i ponovo stavljene u funkciju.

Cilj je da se dočaraju životna i radna atmosfera u periodu od 1911. do 1918. godine na osnovu fotografija i originalnih predmeta, kao i modela i “klijentkinja” koje su bile značajne za Klimtova dela u tom periodu stvaranja.

Izvor: Press Online

]]>
http://artoglasi.com/rekord-u-beckim-muzejima-zbog-klimta/feed/ 0
Čudesna sudbina statue Agripine Mlađe http://artoglasi.com/cudesna-sudbina-statue-agripine-mlade/ http://artoglasi.com/cudesna-sudbina-statue-agripine-mlade/#comments Fri, 19 Oct 2012 17:36:12 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4441

Italijanska policija je pronašla glavu statue Agripine Mlađe , majke rimskog imperatora Nerona, koja je bila ukradena iz ruševina Pompeje pre više od dvadeset godina.

Policija iz Pjaćence objavila je da je glavu od terakote pronašla u kancelariji jednog konzervatora a da je prethodno bila u rukama profesionalnog trgovca umetninama koji je pokušao da je proda ali verovatno nije u tome uspeo jer je delo toliko poznato.

Neronova majka, Agripina Mlađa, opisana je kao nemilosrdna, prelepa žena, koju je , po nekim istorijskim izvorima ubio upravo njen sin.

Izvor: Blic

]]>
http://artoglasi.com/cudesna-sudbina-statue-agripine-mlade/feed/ 0
Džinovski posteri golih muškaraca šokirali stanovnike Beča http://artoglasi.com/dzinovski-posteri-golih-muskaraca-sokirali-stanovnike-beca/ http://artoglasi.com/dzinovski-posteri-golih-muskaraca-sokirali-stanovnike-beca/#comments Fri, 19 Oct 2012 17:33:04 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4438

Austrijski muzej je morao da prekrije nekoliko velikih slika golih muškaraca, koje su korišćene kao reklama za predstojeću izložbu u Leopold muzeju.

Posteri su razbesneli stanovnike Beča

Leopold muzej, koji je glavna institucija moderne umetnosti u Beču, predstaviće sutra izložbu “Nackte Manner” (Goli muškarci), ali je odluka da se izložba reklamira uveličanim verzijama nekih od radova izazvala kontroverze.

- Dobili smo mnoge žalbe. Nismo pretpostavljali da će naši posteri uvrediti ljude – rekao je portparol muzeja, Klaus Pokorni.

Kako prenosi “Dejli Mejl”, oko 300 slika će biti predstavljeno u okviru izložbe. Izdvaja se rad “Vive la France” koji čine tri fotografije muškaraca različitih etničkih grupa koji na sebi nemaju ništa osim čarapa u bojama francuske zastave i fubalskih patika.


Saopštenje na sajtu muzeja objašnjava da izložba nudi revolucionarni pogled na ljudsko telo.


- Prethodne izložbe na temu golotinje su obično bile ograničene na ženske aktove a sada će izložba “Goli muškarac” pružiti uvid u istoriju muškog akta – navodi se u saopštenju.

Izvor: Blic

]]>
http://artoglasi.com/dzinovski-posteri-golih-muskaraca-sokirali-stanovnike-beca/feed/ 0
Blago skriveno u depou http://artoglasi.com/blago-skriveno-u-depou/ http://artoglasi.com/blago-skriveno-u-depou/#comments Tue, 16 Oct 2012 14:13:53 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4425

“Novosti” u šetnji kroz riznicu Narodnog muzeja u Beogradu, smeštenu u depou. Uz stalnu postavku, čuvaju se i dela sasvim nepoznata javnosti

Kustos Ljubica Miljković sa delom skrivenog blaga -
Foto Z. Jovanović

Duboko pod zemljom zdanja na Trgu republike već 17 godina paučina ispletena od nemara nadležnih, pokriva najvrednije umetničko nacionalno blago. Od kako je 1995. u Narodnom muzeju skinuta stalna postavka, do danas se čeka rekonstrukcija ove velike nacionalne kulturne institucije. U tom dugom umetničkom vakuumu stasale su mnoge generacije i odrasle bez pojma o svojim civilizacijskim korenima. Tek povremeno se dogodi da nešto od vrednog blaga – sakupljenog od vinčanske kulture, preko Rima i srednjeg veka, do modernog doba – “proviri” iz trezora nekadašnje banke, danas muzejskog depoa.

Dugim hodnicima koji se račvaju ovim podzemnim lavirintom kreću se isključivo stručnjaci, kustosi Muzeja, do “svojih” zbirki. Ekipa “Novosti”, zahvaljujući ljubaznosti Bojane Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja, uspela je da im se pridruži.

A tek pogled u depo otkriva svu raskoš ove riznice: pored stalne postavke u kojoj su bila isključivo izložena remek-dela, ovde se čuvaju i one ne manje bitne a neizlagane vrednosti koje su ugrađene u temelj srpske kulture.

Poštujući savet nekadašnjeg direktora Muzeja, čuvenog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića da najpre treba upoznati svoje vreme, obilazimo dela nastala u 20. veku.

Među bezmalo tri hiljade slika iz ovog perioda, čuvaju se i ona sa prvog otkupa iz 1904. sa Prve jugoslovenske izložbe. Neka nikada nisu izlagana, a među njima su i najznačajniji radovi umetnika iz danas bivših republika Jugoslavije.

Kustos Ljubica Miljković, samostalni stručni saradnik Narodnog muzeja, skreće nam pažnju na sliku Nadežde Petrović baš sa te Prve jugoslovenske izložbe, pa na Šumanovićevu “Berbu” iz 1922, “Veliki ženski akt” Bete Vukanović sa izložbe u Sofiji iz 1906. Monumentalno platno, “Oslobođenje” Toneta Kralja nastalo 1936. kao odgovor na konkurs raspisan za fresku u velikoj sali Doma Skupštine Srbije, nikad, kako saznajemo, nije bilo pred publikom u Srbiji. Dva koraka dalje na poleđini jedne od kultnih “Mrtvih priroda” Mila Milunovića iz 1936, koja je nekad stajala u stalnoj postavci otkrivamo njegovu skicu na istu temu, za isto mesto…

Kraljevo “Oslobođenje”, međutim, videla je berlinska publika 2004. na izložbi posvećenoj devedesetogodišnjici od početka Prvog svetskog rata, u Nemačkom istorijskom muzeju. Tu je i javnosti nepoznat portret Milovana Đilasa koji je uradio Moša Pijade, kao i portret Eriha Šlomovića, postavljen uz Đilasov.

Depo je na zanimljiv način zatvorio krug poznanstva Pijade i Šlomovića: Renoarov crtež koji je Erih poklonio Moši kao revanš za portret, Pijade je kasnije poklonio Narodnom muzeju.

MRTVA PRIRODA POD KUPOLOM Kad je nedavno raščišćavana kupola nad glavnim ulazom, radnici su otkrili neobičan ram – izuzetno uzak, a visok. Stručno oko Ljubice Miljković ubrzo je otkrilo da je to bio ram za Milunovićevu “Mrtvu priroda sa ribama” koja nije izlagana od 1938. kad su je videli jedino posetioci Venecijanskog bijenala! Na poleđini slike još su etikete o plaćenim taksama, etiketa galerije „Klober“ koja je zastupala Mila Milunovića.

Ni pejzaž Jurice Ribara iz 1937. nikad nije bio pred publikom, kao ni “Jesenji zraci” Pere Počeka iz 1908, prvog crnogorskog školovanog slikara, koga je u Napulju školovala italijanska kraljica Jelena.

U tami depoa za skulpturu Narodnog muzeja u Beogradu čuva se oko 900 skulptura od oko 150 umetnika. Neke su pisale srpsku istoriju, druge najavljivale nove evropske umetničke vetrove. Najstarija skulptura je iz 1877. “Portret generala Horvatovića” Petra Ubavkića, ali prva koju je Muzej nabavio bila je, takođe Ubavkićeva, dva metra visoka “Mati Srbija” ili “Za otadžbinu”. Tokom Prvog svetskog rata, kad su austrijske granate pale na Narodni muzej, obe su uništene, kao i “Prelja” Đorđa Jovanovića, Meštrovićeva “Na groblju mrtvih ideala”… Jedna od retkih “preživelih” je “Ribar” Simeona Roksandića koja, odlivena u bronzi, krasi danas Kalemegdan.

Među originalima u gipsu sa kojih se može skinuti bronzani odlivak – dragocenosti: od Meštrovićevog “Pobednika” i vrata mauzoleja Petrinović u Supetru na Braču Tome Rosandića, do jedne od najvrednijih evropskih skulptura, Majolovog “Mediterana”! Duboko pod zemljom u samom centru prestonice su i “Glave Turaka” Tome Rosandića koje, osim onih koji zalaze u depo, niko nije video. One su privukle pažnju svetske kritike i publike 1911. kad su jedino i bile izložene u paviljonu Srbije na svetskoj izložbi u Rimu. Pripadaju tzv. “Kosovskom ciklusu” kao i Meštrovićeve skulpture koje su mu donele svetsku slavu i mogućnost da izlaže u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta. Bezmao sedam decenija niko nije video sjajan portret kralja Petra Prvog, delo Rudolfa Valdeca…

U depo jedne od arheoloških zbirki uvodi nas Aleksandar Đorđević. Tu zatičemo tek prispelu carinsku zaplenu keltskog oružja, koplja, mačeve… Jedan od najlepših primeraka, položen u grob sa vlasnikom, ritualno savijen da ga nikad niko ponovo ne bi upotrebio…

 

NEPOSTOJEĆA ZBIRKA

IAKO se često pominje zbirka kneza Pavla, tu zbirku, kako ističe Ljubica Miljković, Narodni muzej nema!

- Činjenica je da je kralj Aleksandar Karađorđević uveo praksu da se slike otkupljuju za Narodni muzej. Otkupljivane su slike sa Prolećne izložbe koja je bila jugoslovenskog karaktera. Kako je kralj, a potom knez obezbeđivao sredstva, to ne znam, ali ono što je otkupljivano za vreme kralja – nije isticano kao zbirka kralja Aleksandra. Među tim otkupima je i ova izvanredna “Odaliska” ili tačnije “Bula” Mila Milunovića. To što je kralj uveo kao praksu a posle nastavio knez – od 1936. se knjiži kao zbirka kneza Pavla koja to ni po čemu nije! Slike su nabavljali muzejski stručnjaci zajedno sa članovima koje je delegiralo Ministarstvo prosvete.

IZVOR: Vecernje Novosti

]]>
http://artoglasi.com/blago-skriveno-u-depou/feed/ 0
Pikaso i Mone među ukradenim delima iz muzeja u Holandiji http://artoglasi.com/pikaso-i-mone-medu-ukradenim-delima-iz-muzeja-u-holandiji/ http://artoglasi.com/pikaso-i-mone-medu-ukradenim-delima-iz-muzeja-u-holandiji/#comments Tue, 16 Oct 2012 14:06:40 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4419

Sedam slika, uključujući dela Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Kloda Monea i Pola Gogena, ukradena su noćas iz muzeja Kunsthal u Roterdamu, saopštila je danas holandska policija.

Klod Mone

“Jutros je sedam umetničkih dela ukradeno iz muzeja Kunsthal u Roterdamu. U saglanost sa vlasnicima policija sada može da objavi njihove slike”, navodi se u saopštenju policije uz koje su priložene slike ovih dela.

Ranije danas saopšteno je da je više vrednih slika odneto iz muzeja Kunsthal, ali u interesu istrage tada nije saopšteno o kojim je delima reč, ni ko su njihovi autori.

Pol Gogen

“Istražujemo na koji su način uspeli da udju”, kazala je tada portparolka policije Patricija Vesels. Holandska novinska agencija NOS javila je da je Matisova slika
“Devojka koja čita” među odnetim delima.

BBC je naveo da je u muzeju, u okviru proslave dvadesetogodišnjice te ustanove, bila izložba slika iz Fondacije Triton.

Fondacija Triton ima kolekciju avangardne umetnosti i u Kunsthalu su izložena dela od preko 150 čuvenih umetnika, uključujući Pola Sezana, Salvadora Dalija, Roja Lihtenštajna i Endija Vorhola.

IZVOR: Blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/pikaso-i-mone-medu-ukradenim-delima-iz-muzeja-u-holandiji/feed/ 0
Mona Liza: Osmeh sa bezbroj tajni http://artoglasi.com/mona-liza-osmeh-sa-bezbroj-tajni/ http://artoglasi.com/mona-liza-osmeh-sa-bezbroj-tajni/#comments Wed, 12 Sep 2012 05:07:15 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=4170
Mona Liza: Osmeh sa bezbroj tajni

GOTOVO da ne prođe ni godina da zagonetna žena tajanstvenog osmeha, koju je naslikao renesansni majstor Leonardo da Vinči, ne ispuni novinske stupce širom sveta. Ovog puta, “Mona Lizu” je u žižu interesovanja vratila kampanja koja se vodi u Italiji da se čuvena slika vrati u Firencu iz Francuske, gde se nalazi skoro pet vekova.

Peticiju za vraćanje Leonardove slike pokrenuo je Nacionalni komitet Italije za istorijsko i kulturno nasleđe. Predsednik Komiteta Silvano Vinčeti uputio je molbu novoj francuskoj ministarki kulture Oreli Filipeti, koju je podržalo oko 150.000 potpisnika.

Vinčenti je svetskoj javnosti poznat po tvrdnji da je Mona Liza muško, odnosno da je na slici portret Leonardovog učenika i asistenta Đan Đakoma Kaporota da Orena, poznog kao Salaja, koji je i nasledio čuvenu sliku, uz ostala Leonardova dela.

VEČITA INSPIRACIJA UMETNIKA “MONA Liza”

VEČITA INSPIRACIJA UMETNIKA “MONA Liza” je bila inspiracija mnogim umetnicima. Francuski slikar Žan Mecinger na slici “Ukus” (1911), predstavio ju je nagu, kao ženu dok pije čaj. Ta slika je često nazivana “Mona Lizom kubizma”. Salvador Dali napravio je “Autoportret kao Mona Liza” 1954, a dok je slika gostovala u Americi Endi Vorhol je uradio seriju printova u vidu umnoženih reprodukcija koju je nazvao “Trideset je bolje od jedne”. Fernando Botero naslikao ju je buckastu, a Karen Savel napravila je najveću reprodukciju na svetu, “Mega Monu”. Oldos Haksli napisao je kratku priču “Đokondin osmeh”, a Amilkare Pakijeli komponovao je operu o Đokondi. Net King Kol je pevao o Mona Lizi u velikom hitu iz 1950. godine, a Marsel Dišan joj je docrtao brkove i jareću bradicu. Zanimljivo je da su se tajnama Mona Lize bavili i naši stručnjaci. Predrag Milosavljević izneo je teoriju koja o “Leonardovom kodu” govori sa stanovišta geometrije.

Najstarija i najrelevantnija teorija govori da je “Mona Liza” portret Lize Đerardini del Đokondo. Dokaz je beleška Agostina Vespučija iz 1503. godine. Leonardo je Đokondu slikao između 1503. i 1505. godine, a tri godine pre smrti poneo ju je sa sobom u Francusku i do kraja života se nije rastajao od nje.

Veruje se da ju je francuski kralj Fransoa Prvi kupio od Leonardovih naslednika u prvoj polovini 16. veka. Portret je čuvan u kraljevskom zamku Fontenblou, a potom ga je Luj Četrnaesti odneo u Versaj.

Posle Francuske revolucije slika je odneta u Luvr, koji je pretvoren u muzej i tamo se čuva do današnjih dana. Pre nego što se uselila u Luvr, bila je neko vreme u Napoleonovoj spavaćoj sobi.

Tokom Francusko-pruskog rata iz Luvra je preneta u arsenal u Brestu, a Vićenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao iz čuvenog muzeja. Luvr je bio nedelju dana zatvoren zbog istrage, a lopov je dve godine krio remek-delo u svom stanu. Peruđa je uhapšen i osuđen na šest meseci zatvora, a slika je tokom 1913. bila izložena u nekoliko gradova Italije.

Za vreme Drugog svetskog rata skrivana je na nekoliko adresa u različitim francuskim dvorcima. Na najpopularniju sliku kugle zemaljske 1956. ponovo je izvršen “atentat”: jedan vandal je poprskao kiselinom, a potom je mladi Bolivijac gađao kamenom. Posle toga je prekrivena neprobojnim staklom.

Nema umetničkog dela koje se može meriti sa “Mona Lizom” po broju teorija u vezi sa njenim nastankom i značenjem. Priča o ženi sa zagonetnim osmehom koju je Leonardo naslikao u 16. veku svakog dana dobija novi nastavak. Spisak novinskih naslova koji otkrivaju “nove istine” svakoga dana je sve duži.

Arheolozi sa Univerziteta Bolonja veruju da su u jednom samostanu u Firenci pronašli kostur Lize Đerardini, supruge bogatog prodavca svile, Frančeska del Đokonda. Među čuvene “teoretičare zavere” upisao se i umetnik Ron Pičirilo koji tvrdi da je rešio misteriju.

On je na slici uočio glavu lava, majmuna i bika u oblacima iznad Mona Lizine glave, što ga je uputilo na “pravo značenje dela”, odnosno da je posredi metafora o ljudskoj zavisti. Osim lava, majmuna i bika, Pičirilo je uočio zmiju koju je Mona Liza sakrila u svoj dekolte i koja joj grize srce.

Španski kustosi otkrili su nedavno u muzeju Prado, najraniju poznatu kopiju “Mona Lize”, za koju se veruje da je nastala kad i original, a da je u umetnikovom studiju naslikao jedan od Leonardovih učenika.

Izvor: Vecernje Novosti

]]>
http://artoglasi.com/mona-liza-osmeh-sa-bezbroj-tajni/feed/ 0
Otvorena izložba Milana Konjovića u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog http://artoglasi.com/otvorena-izlozba-milana-konjovica-u-spomen-zbirci-pavla-beljanskog/ http://artoglasi.com/otvorena-izlozba-milana-konjovica-u-spomen-zbirci-pavla-beljanskog/#comments Fri, 17 Aug 2012 06:11:28 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=3942

Nakon gostovanja u glavnom gradu Francuske, u maju i junu, izložba slika “Milan Konjović: povratak u Pariz” otvorena je sinoć u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Ispred slike “La bellezza”, sa vernisaža izložbe “Milan Konjović: povratak u Pariz” u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu

Posle zapaženog uspeha izložbe Milana Konjovića (1898-1993) u Kulturnom centru Srbije u francuskoj prestonici, novosadska publika i ljubitelji umetnosti imaju priliku da vide postavku kojom je započeto obeležavanje stogodišnjice stvaralaštva poznatog slikara.

Kao i u Parizu, izložba u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog obuhvatiće izbor od 25 dela iz fonda Galerije „Milan Konjović” iz Sombora. Odabirom radova, postavka se nadovezuje na koncept kolekcije Pavla Beljanskog u kojoj je čuveni umetnik zastupljen sa osam slika nastalih u periodu od 1926. do 1956. godine, među kojima su i dva reprezentativna platna iz Konjovićeve pariske epizode: Moj atelje i Moj atelje II (oba iz 1930. godine).
Konjovićevu malu retrospektivu pariskih radova otvorili su Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke i Sava Stepanov autor izložbe, koji je podsetio na godine slikarevog školovanja u Parizu gde stiže vozom iz Praga 1924. godine zajedno sa suprugom Emom, i odseda u malenom studentskom hotelu “Londre”, u blizini Luksemburškog parka.
- Do kraja te svoje prve godine u Parizu, Milan i Ema će menjati hotele, sve do januara 1925., kada Konjović zakupljuje svoj prvi slikarski atelje u Monružu. Godine 1929. Konjovići se useljavaju u svoju kuću u XIV arondismanu, koju je projektovao arhitekta poljskog porekla Marsel Zjelinski, učenik le Korbizijea. Po sopstenom kazivanju imao je nameru da u toj kući napravi svojevrsnu akademiju za mladr srpske umetnike. Interensantno je da su se u neposrednoj blizini nalazili kuća Andre Derena, koju je projektovao isti arhitekta, kao i ateljei Žorža Braka i Fužite – rekao je Stepanov ističući da je Konjović bio, pored svih pravaca u kojima se okušao, ipak najviše ekspresionista.
Tokom trajanja izložbe (8. avgust – 2. septembar 2012), u okviru pratećeg programa, biće organizovano tematsko predavanje – Priča o dve slike – Moj atelje i Moj atelje II (1930) o delima iz fonda Spomen-zbirke Pavla Beljanskog nastalim tokom Konjovićeve pariske faze (16. avgust).

Publika će takođe moći da pogleda dokumentarni TV film Jubileji. 100 godina rođenja Milana Konjovića (proizvodnja RTV Vojvodina, 1998), koji predstavlja stvaralaštvo poznatog slikara i lično svedočenje o umetnosti i životnim okolnostima koje su uticale na njegov rad (23. avgust). Kustos izložbe u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog je Marta Đarmati.

Izvor tekstai slika: Blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/otvorena-izlozba-milana-konjovica-u-spomen-zbirci-pavla-beljanskog/feed/ 0
Nepoznata Da Vinčijeva skulptura krajem avgusta u LA http://artoglasi.com/nepoznata-da-vincijeva-skulptura-krajem-avgusta-u-la/ http://artoglasi.com/nepoznata-da-vincijeva-skulptura-krajem-avgusta-u-la/#comments Thu, 16 Aug 2012 20:31:26 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=3938

Nepoznata voštana skulptura Leonarda da Vinčija “Konj i jahač” koja je nestala ubrzo posle umetnikove smrti 1519. i nedavno se ponovo pojavila na svetlu dana, prvi put će biti prikazana javnosti 27. avgusta u Los Anđelesu.

Nepoznata Da Vinčijeva skulptura krajem avgusta u LA

Da Vinči je skulpturu napravio od pčelinjeg voska 1508. godine, tri godine posle čuvene “Mona Lize”. Planirao je da malu figuru konjanika iskoristi kao model za veliki spomenik koji nikada nije završen.
Posle Da Vinčijeve smrti skulpturu je nasledio njegov učenik Frančesko Melizi i njegovi naslednici su je 1930ih preneli u Švajcarsku gde je nestala sve do 1985. kada se grupa putujućih biznismena zainteresovala za misterioznu skulpturu.
Biznismen Ričard A. Luis ubrzo potom zainteresovao se i za priču iza skulpture i investirao u komad. Luis je već godinama vlasnik skulpture ali je nikada nije izlagao javnosti.

 On je dao da se skulptura restaurira i izlije u bronzi i prvi put će javnosti biti predstavljana u Grejston menšnu na Beverli Hilsu odakle će krenuti na svetsku turneju, prenosi “Hafington post”.
Izvor teksta i slika: Blic.rs
]]>
http://artoglasi.com/nepoznata-da-vincijeva-skulptura-krajem-avgusta-u-la/feed/ 0
Preminuo slikar Zdravko Mandić http://artoglasi.com/preminuo-slikar-zdravko-mandic/ http://artoglasi.com/preminuo-slikar-zdravko-mandic/#comments Thu, 16 Aug 2012 20:28:19 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=3934
Preminuo slikar Zdravko Mandić

Bio je osnivač likovne kolonije Ečka

NOVI SAD – Slikar Zdravko Mandić preminuo je jutros u Novom Sadu u 77. godini.

Mandić je rođen 1935. godine u Strigovi, u Potkozarju, u Bosni i Hercegovini.

Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu u klasi profesora Zorana Petrovića, a magistrirao je na istoj akademiji u klasi profesora Mila Milunovića 1965. godine.

Bio je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1963. godine, dugogodišnji direktor Savremene galerije u Zrenjaninu i osnivač likovne kolonije “Ečka”.

Priredio je više od 150 samostalnih izložbi i učestvovao na više od 550 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobio je više prestižnih nagrada za slikarstvo, a najznačajnije su mu Masarikova nagrada u Pragu, Velika nagrada na Bijenalu jugoslovenskog akvarela u Karlovcu i nagrada na Trinaestonovembarskom salonu na Cetinju.

Autor: Agencija BETA

]]>
http://artoglasi.com/preminuo-slikar-zdravko-mandic/feed/ 0
Neobični portreti naših vladara http://artoglasi.com/neobicni-portreti-nasih-vladara/ http://artoglasi.com/neobicni-portreti-nasih-vladara/#comments Mon, 09 Jan 2012 14:37:15 +0000 Lija http://artoglasi.com/?p=2409

Narodni muzej Niš u saradnji sa Medija centrom „Odbrana“ upriličio nam je izložbu „Portret – trajna inspiracija umetnika“ koja se u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije može pogledati do 28. januara. Među delima znamenitih slikara i vajara su i portreti kneza Miloša i kneza Mihaila, kneginje Zorke i kneza Pavla, a prvi put je pred beogradskom publikom portret Milana Obrenovića, rad kraljevog stipendiste Đorđa Krstića, jedan od retkih paradnih vladarskih koje imamo.

Ministar kulture Predrag Marković ispred portreta kneza Mihaila, rad Stevana Todorovića iz 1875.

Odeljenje istorije umetnosti niškog muzeja ovom izložbom je predstavilo reprezentativne primerke svoje bogate zbirke koja sadrži još 168 portreta. Izbor portreta nastalih u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka sačinila je Mara Makarić, viši kustos Narodnog muzeja Niš.

Na izložbi je 41 slika od 29 umetnika, među kojima su Đorđe Krstić, Pavel Đurković, Nikola Aleksić, Jovan Popović, Uroš Knežević, Pavle Simić, Novak Radonić, Stevan Todorović, Uroš Predić, Paja Jovanović, Milan Milovanović, Kosta Milićević, Milan Konjović, Vasa Pomorišac, Boža Ilić, Vlaho Bukovac…

- Posebna dragocenost ove izložbe čine portret kralja Milana (cela figura), rad minhenskog đaka Đorđa Krstića, portret Petra Ubavkića, prvog regularno školovanog srpskog vajara i autoportret Borivoja Stevanovića, prvog akademskog slikara iz Niša, zatim guvernera Narodne banke Srbije – Đorđa Vajferta i Filipa Hristića, kao i uglednih niških trgovaca – Nikole Hristodula i Dimitrija Čohadžića – skreće pažnju autorka izložbe.

Đorđe Krstić, Portret kralja Milana Obrenovića, 1902.

Paradni Krstićev portret kralja Milana, impozantnih dimenzija 2 x 1,3 metra, ima veoma zanimljivu istoriju. Predstavlja deo spomenika kralju Milanu Obrenoviću čiji je autor takođe naš poznati umetnik, vajar Petar Ubavkić. Kralj je predstavljen u stojećem stavu sa levom rukom oslonjenom na mač, dok u desnoj drži povelju cara Dušana, ispod koje na stolu leži karta Balkanskog poluostrva, oko vrata mu je krst, a na grudima Karađorđeva zvezda. Slika je prvobitno bila smeštena u okvir od mermera, Ubavkićevo delo, u seoskoj crkvi u Ćurlini nadomak Niša.

Zanimljivo je takođe otkud paradni kraljev portret u jednom selu. Naime, dok je radio na ikonostasu Saborne crkve u Nišu, Krstić se zakačio s vlastima koje su mu zamerile da slika previše realistično. Prva završena ikona pod nazivom „Smrt kneza Lazara“ izazvala je pravi potres u srpskoj javnosti i raspravu koja je poznata pod imenom „Polemika o pravoslavnosti“. Da bi izbegao produbljivanje nesporazuma, Krstić se sklonio u obližnu crkvicu, dok su ga žandarmi uzaludno tražili po Beogradu. U znak zahvalnosti, a po želji seoskog popa i meštana, prihvatio je da naslika portret Milana Obrenovića koji je, inače, ovde dolazio u lov. Vest o lepom kraljevom portretu brzo se pročula u Beogradu, pa su građani Vračara i Savinca sakupili novac i naručili mermerni spomenik za sliku…

Atraktivnom ovu izložbu čine i portreti koje je vajao Milovan Krstić (Gornji Matejevac kod Niša, 1909 – Beograd, 2006) kao što su Milene Dravić i Miroslava Čangalovića, Kirila Todorova – portret Dragiše Cvetkovića, i portret u granitu, Olje Ivanjicki, koja je Niš zadužila svojim učešćem u osnivanju Art fondacije koja favorizuje najmlađe likovne umetnike.

Inače, Velika galerija Doma Vojske Srbije već neko vreme ugošćuje naše eminentne galerije. Prošle godine predstavila je Savu Šumanovića na postavci Vesne Burojević „Put do slike” iz Muzeja u Šidu, u sklopu obeležavanja Dana državnosti i Dana Vojske, u njoj je otvorena izložba „Vladari i vojskovođe u delima umetnika iz zbirke Vojnog muzeja”, čiji je autor bila Ljubica Dabić, viši kustos Vojnog muzeja, a zatim „Majstori banatskog slikarstva od XVIII do XX veka“ u izboru Olivere Skoko, kustosa Narodnog muzeja Zrenjanin, da bi posle šest decenija, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog iz Novog Sada, povodom svog jubileja, pod okriljem upravo ovog zdanja ponovo bila izložena u Beograd.

„Branko Miljković – poezija kao sudbina”

U Maloj galeriji Doma Vojske, istovremeno, Narodni muzej Niš predstavlja se postavkom „Branko Miljković – poezija kao sudbina”, čiji je autor Jovan Mladenović, viši kustos. Izložba posvećena velikom srpskom pesniku na savremen način prezentuje eksponate koji su sastavni deo zbirke – zaostavštine Branka Miljkovića, među kojima su originalni pesnikovi rukopisi, rukopisi prevoda ruskih i francuskih pesnika, beleške, prepiske, fotografije i lični predmeti, takođe prvi put pred Beograđanima.

„Kralj Milan” iz Ćurlina

U vreme Prvog svetskog rata portret kralja Milana sabljama su isparali bugarski vojnici. Sliku je pronašao niški akademski slikar Miodrag Anđelković, savetnik u Zavodu za zaštitu spomenika Niša, 2002. godine, nakon čega je poslata na restauraciju u Beograd. Paradni portet kralja Milana vraćen je u Niš prošle godine. Odlukom crkvenih vlasti, slika je pohranjena u Eparhijskom domu, s idejom da se u originalni ram, iz bezbednosnih razloga, u seosku crkvu u Ćurlini stavi kopija?!

O ovoj Krstićevoj slici biće reči na predavanju koje će u Domu Vojske 12. januara u 18 sati održati Ružica Vasić, slikar konzervator, Marjana Protić, saradnik, i Nemanja Smičiklas iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. :

www.blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/neobicni-portreti-nasih-vladara/feed/ 0
Tuluz: Vladimir Veličković – Retrospektiva http://artoglasi.com/tuluz-vladimir-velickovic-retrospektiva/ http://artoglasi.com/tuluz-vladimir-velickovic-retrospektiva/#comments Sun, 25 Dec 2011 15:33:03 +0000 Admin http://artoglasi.com/?p=2377

Akademik Vladimir Veličković

Akademik Vladimir Veličković o velikom uspehu koji je postigla njegova retrospektivna izložba u Tuluzu. Samo prve nedelje ovaj likovni spektakl videlo je 2.600 ljubitelja umetnosti

U Muzeju moderne umetnosti u Tuluzu, bivšoj klanici, na tri hiljade kvadratnih metara, akademiku Vladimiru Veličkoviću priređena je retrospektivna, do sada najveća izložba. Dela – njih oko 150 – su pozajmljena iz uglednih javnih i privatnih zbirki, kao i muzeja, počev od Bobura do našeg Muzeja savremene umetnosti.

Ono što je zaprepastilo organizatore ovog projekta, a i samog našeg slikara je dnevna poseta. Samo prve nedelje ovaj likovni spektakl videlo je 2.600 ljubitelja umetnosti. To se, kako su konstatovali u ovom muzeju, nije dogodilo tokom deset godina njihovog postojanja.

Veličkovića su u Beograd, ovih dana, nakratko “privele” obaveze oko žiriranja i dodele nagrada mladim umetnicima za crtež, iz fonda koji je osnovao i koji nosi njegovo ime.

* Da li su slike na retrospektivi u Tuluzu predstavljene hronološki?

- Nema tog banalnog pristupa. Prostor je dozvoljavao da se moj opus predstavi po temama, a unutar tema onda postoji hronologija. Treći parametar je bio odnos crtež – slika. U tom kontekstu moglo se prepoznati da su se neke teme, koje sam načeo šezdesetih, ponovo pojavile u periodima mog kasnijeg stvaralaštva. To sve svedoči i o koherentnosti u tom poslu.

MUZEJI NEDOPUSTIVO je da su zatvorena dva najznačajnija naša muzeja u Beogradu. Radovi na Narodnom muzeju nisu još ni počeli. Očigledno je da kultura nije prioritet države. Muzeji odslikavaju stanje određene kulture, identiteta… Neću i ne mogu da razumem da nije tokom proteklih godina mogao da se nađe novac da se posao rekonstrukcije završi. To nisu enormne sume. Ali, kao što su mnoge fabrike i preduzeća propali sa privatizacijom i lošom politikom – i muzeji, valjda, treba da dele istu sudbinu?

* U jednoj od sala izloženo je i Pikasovo delo?

- To je pozorišna zavesa koju je Pikaso naslikao 1936. za komad “14. juni” Romena Rolana. Ona se čuva u depou Muzeja ali je za ovu priliku izložena u sali koja je pri samom ulazu. Ona se tematski uklopila u moju izložbu. Naime, njegova kompozicija se sastoji od nekih elemenata koji se pojavljuju na mojim slikama.

* Gavranova?

- I njih, ali i hromatski tu ima uklapanja, pogotovo sa mojim skorašnjim slikama, gde dominira plavičasto-siva gama. Ali sve je tako ispalo potpuno spontano.

* Da li vas to organizatori retrospektive porede sa Pikasom?

- Ne, ne. Srećom moje se slike gledaju kad se posetilac leđima okrene Pikasovoj zavesi. Ali, zaista je srećna okolnost da je sve ispalo kao da je to bila namera kada se radila postavka.

* Da li imate osećaj da ste i u Srbiji uvaženi koliko i u Francuskoj?

- Ne bih mogao da merim intenzitet uvažavanja. Zadovoljan sam situacijom i ovde i tamo.

* Ali akcije koje preduzimate su ipak vezane za ovaj teren – osnovali ste nagradu za crtež, poklonili literaturu za FLU?

- Ja sam kao mlad umetnik prošao mimo likovnih predavanja i prakse i ne znam koliko mi je to koristilo. Čini mi se, ipak, da sam, preskočivši taj period u ime arhitekture koju sam studirao, malo zakasnio u nekim neophodnim tehnološkim ostvarenjima. Zanat je važna stavka. To sad prepoznajem na svojim starijim slikama, onim iz šezdestih godina, koje sam radio onako kako sam znao i umeo. I, vidi se da je to urađeno tehnološki nevešto.

* Pitanje je, ipak, bilo vezano za motiv vašeg angažmana u galeriji “Haos” i na FLU?

- Baza za Fond koji se tiče crteža je moja nacionalna penzija. Ovde sam je dobio i red je da se ovde i potroši. Taj novac je mnogo potrebniji u Srbiji, nego u Francuskoj. Potrebniji je mladima na početku karijere, nego meni. A bogaćenje biblioteke FLU ima bazu u nagradi koju sam svojevremeno dobio od Fondacije Karić.

* Mnogim mladim umetnicima iz Srbije pomogli ste kao njihov profesor u Parizu?

- Jedan broj njih se snašao, opstaju. Danas je vrlo teško. Mnogo je teže mladom umetniku da se afirmiše danas nego u vreme moje mladosti. Ne samo da je Pariz konglomerat ljudi iz svih krajeva sveta koji traže afirmaciju, nego je danak uzela i ekonomska kriza. Tu su najgore prošli mladi. Ima mnogo oklevanja kod galerista koji bi pre da odigraju na sigurnu kartu, nego da rizikuju. Galeristi se odlučuju za etablirane vrednosti, jer tu je zarada izvesnija i lakše se prepoznaje investicija. A, ovde je u vreme moje mladosti postojala politika otkupa i politika dodele ateljea. Te stavke su danas potpuno ukinute.

Izvor: Novosti.rs

]]>
http://artoglasi.com/tuluz-vladimir-velickovic-retrospektiva/feed/ 0
Prva dama srpskog slikarstva 19. veka http://artoglasi.com/prva-dama-srpskog-slikarstva-19-veka/ http://artoglasi.com/prva-dama-srpskog-slikarstva-19-veka/#comments Thu, 22 Dec 2011 18:45:31 +0000 Lija http://artoglasi.com/?p=2362

Za zbirku dela Katarine Ivanović koju upravo imamo priliku da vidimo u Atrijumu Narodnog muzeja na izložbi “Slika u ogledalu” zaslužna je umetnica koja je većinu dela (24) zaveštala ovom muzeju tokom života.

Remek-delo: „Autoportret” iz 1836.
Životni put Katarine Ivanović (1811-1882) značajan je i kao istorijski primer nesebičnog i predanog rada bez obzira na neuzvraćanje sredine.

Opirući se društvenim prilikama pokazujući nam svoju osvešćenost, svedočeći o tek započetom putu ka emancipaciji žena, Katarinin opus je intrigantan za savremena tumačenja (mišljenje je kustosa izložbe Petra Petrovića). Neka posluži za primer slike “Dečak sa sokolom” koju su profesori Radmila Mihajlović i Miroslav Timotijević pomno izanalizirali.

Na slici “Dečak sa sokolom” Katarina se bavi temom lova kao ljubavi prema slobodi, što ukazuje da je umetnica bila veoma obrazovana kad je znala da je soko metafora s više značenja. Jedno je slobodoljubivost, karakteristična za sokola, koja je i njena vrlina. Druga je vernost koju sledi borbenost itd.

Portreti i žanr-kompozicije
Katarinin slikarski opus čini 48 slika. Najviše je slikala portrete, najradije istorijske žanr-kompozicije na nacionalne teme, što je bilo krajnje netipično za ženu njenog vremena, a s posebnim uspehom mrtvu prirodu. Najpoznatija su: “Autoportret” (1836), “Portret mladog muškarca”, “Grožđe s korpom”, “Portret Sime Milutinovića Sarajlije” (1840), “Italijanski vinogradar”, “Portret kneginje Perside”, “Portret vojvode Stevana Knićanina”, “Deca Pavla Stanišića” i “Dečak sa sokolom” (1849).
Katarina je verna Serbiji čiji jezik čestito ne govori, rodoljubiva je – što je naučila biti u tuđini, zadojena je romantičarskim idejama – u Beču gde se školovala. Vinula se visoko kroz mrak i oblake – previše za glibljivu Srbiju koju je iznad svega volela.
Uzdržana, spolja, jer tako je u kući vaspitana, smela, iznutra, jer da takva nije bila ne bi od oca i izdejstvovala da je pusti u svet – i to da uči da slika!

Slika “Dečak sa sokolom” je Katarinina sažeta unutrašnja istorija čiji je početak kidanje lanaca i napuštanje stega, a kraj – borba za priznanje u svojoj sredini.
Prva dama našeg slikarstva od početka angažovanja susretala se sa različitim preprekama, koje je to vreme nosilo ženama u umetnosti.

Rođena u porodici srpskog građevinskog preduzimača u Vespremu (Ugarska). Detinjstvo je provela u Stonom Beogradu (Šekesfehervar), u maloj srpskoj zajednici koja se opirala gubljenju nacionalnog identiteta. Slikarstvo je počela da uči zahvaljujući novčanoj pomoći trgovca Đorđa Stankovića u peštanskom ateljeu Jožefa Peškog.

Slika “Dečak sa sokolom” simbolično pokazuje Katarininu borbu za priznanje u sredini punoj predrasuda prema ženama
Zapazivši njenu darovitost, mađarska grofica Čaki joj je omogućila da studije nastavi na Bečkoj akademiji, na upravo otvorenom odeljenju za devojke.
U Beču su je Serbi zavoleli, sledi njen kratak boravak u Beogradu, gde je nisu razumeli, zatim u Parizu i Zagrebu, putovanja po Holandiji i Italiji gde je učila gledajući stare majstore i pred kraj života povratak u Stolni Beograd gde je živela kao otmena usamljenica – do smrti.

O položaju umetnice svedoči zapis Milice Stojadinović Srpkinje: “Čitam pre za neku nemačku spisateljku, kako ju je jedna kneginja za družbenicu sebi uzela, i pri najsjajnijim društvima odlikovala, a za našu Katarinu Ivanović pripovedaju kako je jedanput jednu veliku srpsku gospođu portretirala, udari kiša, ova je ni svoji kola ne udostoji, no je po kiši i po blatu, peške do svog stana ići morala’.”

Iako nije želela da bude nacionalna heroina, po ulasku u Srpsku akademiju (1876) to je postala. Njeni posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1967. Danas njen „Autoportret” iz 1836. enciklopedija „Larus” navodi kao remek-delo srpskog slikarstva XIX veka. Katarina ga je naslikala u bidermajer maniru još za vreme studija!
Izvor:www.blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/prva-dama-srpskog-slikarstva-19-veka/feed/ 0
Gde se krije Leonardo da Vinči? http://artoglasi.com/gde-se-krije-leonardo-da-vinci/ http://artoglasi.com/gde-se-krije-leonardo-da-vinci/#comments Sat, 10 Dec 2011 13:58:14 +0000 Lija http://artoglasi.com/?p=2269

Zbog potrage za davno “izgubljenim” delom slavnog slikara naučnici su oštetili jedno drugo vredno umetničko delo, ali Da Vinčijevu sliku nisu našli.

Italijanska policija započela je istragu u firentinskoj Palati Vekio kako bi utvrdila da li su naučnici oštetili jednu sliku italijanskog rensenansnog slikara Đorđa Vazarija, naslikanu na zidu, u pokušaju da iza nje pronađu fresku Leonarda da Vinčija.

“Policija je bila u Palati Vekio, izvršila je provere na Vazarijevoj slici, i razgovarala sa restauratorima”, rekao je agenciji “Frans pres” portparol firentinske opštine Marko Anjoleti.

Profesor istorije umetnosti sa Univerziteta u San Dijegu Mauricio Seračini je rukovodilac tog projekta čiji je cilj da se pronađe nestala freska čuvenog slikara, vajara i arhitekte Leonarda da Vinčija.

Policija je počela istragu zbog sumnje da su naučnici napravili rupe u Vazarijevoj slici kako bi u nju stavili mikrokamere i utvrdili da li je ispravna teorija profesora Seračinija.

Seračini veruje da je Vazari svoju sliku “Bitka kod Marčana” naslikao preko freske Leonarda da Vinčija “Bitka kod Angijarija” kojoj se trag gubi krajem 16. veka.

Američki časopis “Nacionalna geografija” uložio je u projekat potrage za Da Vinčijem 250.000 dolara.

Izvor: Tanjug/www.mondo.rs

]]>
http://artoglasi.com/gde-se-krije-leonardo-da-vinci/feed/ 0
Pola veka od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću http://artoglasi.com/pola-veka-od-urucenja-nobelove-nagrade-ivi-andricu/ http://artoglasi.com/pola-veka-od-urucenja-nobelove-nagrade-ivi-andricu/#comments Sat, 10 Dec 2011 13:51:12 +0000 Lija http://artoglasi.com/?p=2267

Danas se navršava 50 godina od uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću, a centralna svečanost obeležavanja ovog jubileja, pod nazivom “Laureatu u čast”, biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci

 Uručenje Nobelove nagrade Andriću/ foto Tanjug

Uručenje Nobelove nagrade Andriću/ foto Tanjug

SRODNE VESTI

BEOGRAD – Danas se navršava 50 godina od uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću, a centralna svečanost obeležavanja ovog jubileja, pod nazivom “Laureatu u čast”, biće održana u Jugoslovenskoj kinoteci.

Svečanosti u novoj zgradi Kinoteke prisustvovaće, kako je najavilo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, ličnosti iz kulturnog i javnog života i predstavnici diplomatskog kora, a govoriće ministar kulture Predrag Marković. Prethodno će ministar Marković otvoriti na platou kod spomenika na Andrićevom vencu tri izložbe: “Ivo Andrić pisac i/ili diplomata”, “Moj prozor u knjigu” i “Zadržani pogledi – Andrić, svet slike i prijatelji”.

U galeriji “Nova” biće postavljena izložba “Ivo Andrić pisac i/ili diplomata” autorke i muzejskog savetnika Muzeja grada Beograd Tatjane Korićanac koja predstavlja diplomatsku karijeru jedinog srpskog nobelovca i njegov boravak u Vatikanu, Bukureštu, Trstu, Gracu, Marseju, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi, Berlinu, kao predstavnika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potom i

Kraljevine Jugoslavije. Postavka obuhvata 20 panoa na kojima je predstavljeno Andrićevo stvaralštvo, panorame gradova u kojima je bio, upotpunjene slikama iz privatnog života, dokumentima i ličnim predmetima.

Izložba “Moj prozor u knjigu” samostalnog umetnika željke Mićanović Miljković biće otvorena u Muzeju Ive Andrića. U galeriji “Ozon” publika će moći da pogleda postavku “Zadržani pogledi -

Andrić, svet slike i prijatelji” kustosa Muzeja grada Beograda Nade Seferović na kojoj će biti izložena likovna dela umetnika koja je Andrić imao u svom domu, a koja se danas čuvaju u njegovom Spomen-muzeju. Među izloženim delima biće i slike Stojana Aralice, Sretena Stojanovića, Ignjata Joba, Milenka šerbana, Mila Milunovića, Petra Lubarde, Nikole Graovca, Nedeljka Gvozdenovića, Zuka Džumhura, Peđe Milosavljevića i drugim, manje poznatih umetnika.

Istog dana, u Kragujevcu, na Sceni “Joakim Vujić” Knjaževsko-srpskog teatra premijerno će biti izvedena predstava “Noć u kafani Titanik” – obrada Andrićeve pripovetke “Bife Titanik”, po tekstu i u režiji Nebojše Bradića.

Povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade i 100 godina od prvog objavljenog rada srpskog nobelovca, Zadužbina Ive Andrića, koja je osnovana piščevom testamentarnom voljom 1976. godine, finansirala je, uz delimičnu pomoć Ministarstva kulture, izradu kompletne Bibliografije Ive Andrića (1911-2011) koja je urađena u Biblioteci Matice srpske. Zadužbina je objavila i do sada najkompletnija i po novom, hronološkom principu, organizovana Sabrana dela Ive Andrića u 20 knjiga u kojima su štampani još i neki nepoznati ili malo poznati Andrićevi rukopisi, prepiska, dnevnici i intervjui.

Pre pola veka Andrić je primio Nobelovu nagradu za književnost, uz obrazloženje da mu se ona dodeljuje “za epsku snagu” kojom je “oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje”.

Bila je to velika čast za Srbiju i veliko priznanje za srpsku kulturu i danas, posle pet decenija od dodele nagrade, posle više od tri i po decenije od njegove smrti, delo Ive Andrića živo je i aktuelno i izaziva pažnju čitalačke javnosti i kod nas i u svetu, smatraju u Zadužbini Ive Andrića.

Sam nesklon obeležavanju i proslavama jubileja, Andrić je, povodom stogodišnjice rođenja Sime Matavulja, zabeležio da proslave jubileja “imaju tu dobru stranu da u čitalačkoj javnosti i u svakom pojedincu obnove lik pisca čiju uspomenu slavimo”.

“Ako ta proslava bude povod da se najposle izdaju pregledno, celovito i logično sređena sabrana dela toga pisca i da se o njima pojave nove i dopunske studije, ona je postigla svoj cilj i dobila svoj stvarni smisao i svoje opravdanje”, istakao je Andrić.

Kako se u ovoj godini navršavaju dva jubileja Ive Andrića – 100 godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu “Bosanska vila” i 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, a u oktobru 2012. i 120 godina od njegovog rođenja, period od oktobra 2011. do oktobra 2012. utvrđen je za obeležavanje ovih jubileja.

Izvor: www.novosti.rs

]]>
http://artoglasi.com/pola-veka-od-urucenja-nobelove-nagrade-ivi-andricu/feed/ 0
Danilo Šipka: Niko ne psuje kao Srbi http://artoglasi.com/danilo-sipka-niko-ne-psuje-kao-srbi/ http://artoglasi.com/danilo-sipka-niko-ne-psuje-kao-srbi/#comments Sat, 10 Dec 2011 13:46:37 +0000 Lija http://artoglasi.com/?p=2265

Rečnik opscenih reči Danka Šipke iz upravo objavljenog drugog kola od šest knjiga Lingvističke edicije izdavačke kuće „Prometej” privukla je posebnu pažnju. Radi se o knjizi-riznici opscenih reči koje žive u narodu, i koje su sagledane iz sociološkog, antropološkog, psihološkog ugla. Knjiga sadrži i rečnički deo, kao i veliki spisak psovki i brojne tzv. masne viceve.

“Kad već mnogo psujemo treba da se i naučno pozabavimo psovkama”: Danko Šipka

Danko Šipka živi i radi u Arizoni (SAD), a svoju poruku javnosti povodom pomenute knjige počeo je citatom iz drame „Sveti Georgije ubiva aždahu” Duška Kovačevića. Tačnije, replikom koju u tom komadu govori lik Aleksa, a koja glasi:

„Ja ne znam narod koji više psuje Sunce: Sunce žarko, Sunce kalaisano, Sunce neogrejano, Sunce lebovo, Sunce krvavo… Da sam ja Sunce, ne bi nas ni ovoliko grejalo. A uz Sunce psujemo Boga, hleb, majku…”

 

 

 

Opscene reči i značenja

- vaterpolo – snošaj u kome se žena znoji
- jebovina – sperma
- kurbadur- ljubavnik
- mimohod – milovanje zadnjice
- mučibabić – ljubavnik starijih žena
- otići u kurac – biti upropašćen
- pizdeknuti – udariti se
- rolka – koža na glaviću penisa
- flautati – oralno stimulisati penis

Danko Šipka potom dodaje: „Pa kad već toliko ozbiljno psujemo, onda je red da se psovkama i inim opscenostima ozbiljno pozabavimo.”

 

U delu knjige koji je svojevrsna socio-psiho-antropološka studija, Šipka piše na primer, da je opscenost prisutna samo dok je reč o ljudima. Odnosno, opscenost nestaje kad se udaljimo od ljudskog tela.

 

Jer, reč govno je opscena, a recimo balega ili brabonjak (životinjski izmet) nije. Slično je i sa glagolima „jebati” i „pariti”.
Autor napominje da je upravo glagol „jebati” dominantan u psovkama, a da je njegov kombinatorički potencijal direktan pokazatelj društvenih odnosa.

Po njegovim rečima, isključivo „on jebe nju”, ne postoji obrnuto, što odražava duboko neravnopravan položaj žena na Balkanu, za razliku od drugih jezika koji dozvoljavaju ženu u položaju aktanta (aktivni položaj), kakav je npr. engleski (She is fucking him).

 

Šipka, dalje, kaže da su daleko najzastupljenije psovke „jebem ti mater” i „jebem ti sestru” koje su namenjene da budu velika uvreda. Znatno manje koristi se „jebo te Bog” i „jebi se” , što ima i manje uvredljivu konotaciju, a najmanje „jebo ti sliku svoju” i „jebem ti miša” što ima najmanje uvredljivo značenje.
Tabui su posebna tema, te tako tabuizirana leksema „kurac“ ima eufemizam „muško spolovilo“, u redukciji je to „k….“, u transformaciji „arac“, a u signaliziranuju distance „da prostite: kurac“.
Ovaj rečnik Danka Šipke sadrži oko 3.000 opscenih reči, a na kraju je poglavlje u kome je navedena njihova višestruka primena.

 

Prezimena kao čuvari srpskog jezika

Još jedna knjiga iz Lingvističke edicije izdavačke kuće „Prometej“ je skrenula pažnju. Reč je o knjizi Zagorke Vavić Gros „Prezimena su čuvari našeg jezika”.

Autorka kaže da nije lako dešifrovati sva naša prezimena i naći im jezičke korene. Neka od njih vode poreklo iz drugih jezika i pretrpela su veliku transformaciju dospevši u naš jezik, a neka se baziraju na rečima iz dijalekata. Zagorka Vavić Gros napominje da prezimena u sebi kriju i čuvaju istoriju, geografiju podneblja, zapravo sveukupnu sliku podneblja. Na primer, Dravić nastaje od reke Drave, Pivljanin od Pive, zatim Delibašić od delija (poseban rod konjice u turskoj vojsci), Kalabić od reči kalaba, što je odličje ljudskog karaktera a znači galamdžija, Meštrović od pojma meštar (majstor)…

Izvor: www.blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/danilo-sipka-niko-ne-psuje-kao-srbi/feed/ 0
Novogodišnja Arte aukcija u galeriji “Progres” http://artoglasi.com/novogodisnja-arte-aukcija-u-galeriji-progres/ http://artoglasi.com/novogodisnja-arte-aukcija-u-galeriji-progres/#comments Sat, 10 Dec 2011 13:42:29 +0000 Lija http://artoglasi.com/?p=2262

Četvrta “Arte” aukcija dela srpske moderne biće organizovana 15. decembra u galeriji “Progres”, a publika će već od danas u ovoj galeriji moći da pogleda ponuđene radove.

Kako je najavio organizator “Arte media”, na aukciji će se naći dela nekih od najznačajnijih imena srpske moderne, ali i značajnih autora savremene umetničke scene.
Ovogodišnja aukciju ponudiće poštovaocima umetnosti najveći broj radova do sada, dok će cene dela, kako je najavljeno, biti i do šest puta niže u odnosu na procenjene vrednosti.

Značajno mesto zauzeće dela Save Šumanovića, Milana Konjovića, Marka Čelebonovića, Dada Đurića, kao i Ivana Tabakovića i Bore Iljovskog.
Savremena umetnička scena biće predstavljena delima Živka Grozdanića Gere, Mrđana Bajića, Srđana Đileta Markovića, Milete Prodanovića, Dušana Otaševića, Zdravka Joksmovića i mnogih drugih.

15. decembra u galeriji “Progres”, a publika će već od danas u ovoj galeriji moći da pogleda ponuđene radove.

Izvor:www.blic.rs

]]>
http://artoglasi.com/novogodisnja-arte-aukcija-u-galeriji-progres/feed/ 0