Izložba Bate Mihailovića u Parizu


Kulturni centar u Parizu

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, organizovana je prva, posthumna retrospektivna izložba jednog od velikana naše likovne umetnosti 20. veka

SRBI iz Pariza i višedecenijski brojni prijatelji iz celog sveta, oprostili su se u subotu, 28. maja, od nedavno preminulog barda srpskog slikarstva, Milorada-Bate Mihailovića.

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, organizovana je prva, posthumna retrospektivna izložba jednog od velikana naše likovne umetnosti 20. veka, slikara koji je ostavio značajan trag na evropskoj i francuskoj umetničkoj sceni. Ovaj događaj dobio je značajnu pažnju javnosti, a izložbu je otvorio ambasador Srbije u Parizu Dušan Bataković.

– Bata Mihailović bio je neobična, specifična stvaralačka ličnost, vulkanske energije, ogromne erudicije, vispren, ciničan, ali u duši mek i dobar, strašno zabrinut za svoje prijatelje, za dobre ljude, za sudbinu svoga naroda – oprostio se Bataković od Bate, u ime prijatelja, ističući da će njegova dela svuda, i u svakoj prilici, činiti čast srpskoj i evropskoj umetnosti.

– On je neumorno slikao, crtao, nije birao materijal na kom će raditi. Pregledajući slike u njegovom ateljeu, našli smo ih mnogo slikanih po materijalu od kog se prave džakovi, uljem naslikane s obe strane, dela izvanrednog kvaliteta. Slikao je i po kartonu. Jednostavno, kad bi mu došla inspiracija, on je onda slikao kao mahnit, gonjen tom unutrašnjom vatrom da iskaže svoje umetničko osećanje – kazao je Bataković o umetniku koji je i u zemlji i u svetu uvažavan kao slikar specifične slikarske originalnosti.

Ova retrospektivna izložba bila je planirana ranije, Bata Mihailović je imao veliku želju da se njegov pariski opus još jednom prikaže u Parizu, a onda da se nekako prebaci do Srbije, i da bude na raspolaganju srpskom narodu. Pregovaralo se, i još se pregovara, o njegovoj zadužbini u Pančevu. To je jednog trenutka, nažalost, zastalo, ali će se, po Batakovićevim rečima, opet pokušati sa realizovanjem te ideje, kako bi legat u rodnom Pančevu pomogao da njegovo grandiozno delo ostane dostupno srpskoj publici.

Izvor: www.novosti.rs

Published by

Admin

profesor Darko Lazic