Mona Liza: Osmeh sa bezbroj tajni


Mona Liza: Osmeh sa bezbroj tajni

GOTOVO da ne prođe ni godina da zagonetna žena tajanstvenog osmeha, koju je naslikao renesansni majstor Leonardo da Vinči, ne ispuni novinske stupce širom sveta. Ovog puta, “Mona Lizu” je u žižu interesovanja vratila kampanja koja se vodi u Italiji da se čuvena slika vrati u Firencu iz Francuske, gde se nalazi skoro pet vekova.

Peticiju za vraćanje Leonardove slike pokrenuo je Nacionalni komitet Italije za istorijsko i kulturno nasleđe. Predsednik Komiteta Silvano Vinčeti uputio je molbu novoj francuskoj ministarki kulture Oreli Filipeti, koju je podržalo oko 150.000 potpisnika.

Vinčenti je svetskoj javnosti poznat po tvrdnji da je Mona Liza muško, odnosno da je na slici portret Leonardovog učenika i asistenta Đan Đakoma Kaporota da Orena, poznog kao Salaja, koji je i nasledio čuvenu sliku, uz ostala Leonardova dela.

VEČITA INSPIRACIJA UMETNIKA “MONA Liza”

VEČITA INSPIRACIJA UMETNIKA “MONA Liza” je bila inspiracija mnogim umetnicima. Francuski slikar Žan Mecinger na slici “Ukus” (1911), predstavio ju je nagu, kao ženu dok pije čaj. Ta slika je često nazivana “Mona Lizom kubizma”. Salvador Dali napravio je “Autoportret kao Mona Liza” 1954, a dok je slika gostovala u Americi Endi Vorhol je uradio seriju printova u vidu umnoženih reprodukcija koju je nazvao “Trideset je bolje od jedne”. Fernando Botero naslikao ju je buckastu, a Karen Savel napravila je najveću reprodukciju na svetu, “Mega Monu”. Oldos Haksli napisao je kratku priču “Đokondin osmeh”, a Amilkare Pakijeli komponovao je operu o Đokondi. Net King Kol je pevao o Mona Lizi u velikom hitu iz 1950. godine, a Marsel Dišan joj je docrtao brkove i jareću bradicu. Zanimljivo je da su se tajnama Mona Lize bavili i naši stručnjaci. Predrag Milosavljević izneo je teoriju koja o “Leonardovom kodu” govori sa stanovišta geometrije.

Najstarija i najrelevantnija teorija govori da je “Mona Liza” portret Lize Đerardini del Đokondo. Dokaz je beleška Agostina Vespučija iz 1503. godine. Leonardo je Đokondu slikao između 1503. i 1505. godine, a tri godine pre smrti poneo ju je sa sobom u Francusku i do kraja života se nije rastajao od nje.

Veruje se da ju je francuski kralj Fransoa Prvi kupio od Leonardovih naslednika u prvoj polovini 16. veka. Portret je čuvan u kraljevskom zamku Fontenblou, a potom ga je Luj Četrnaesti odneo u Versaj.

Posle Francuske revolucije slika je odneta u Luvr, koji je pretvoren u muzej i tamo se čuva do današnjih dana. Pre nego što se uselila u Luvr, bila je neko vreme u Napoleonovoj spavaćoj sobi.

Tokom Francusko-pruskog rata iz Luvra je preneta u arsenal u Brestu, a Vićenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao iz čuvenog muzeja. Luvr je bio nedelju dana zatvoren zbog istrage, a lopov je dve godine krio remek-delo u svom stanu. Peruđa je uhapšen i osuđen na šest meseci zatvora, a slika je tokom 1913. bila izložena u nekoliko gradova Italije.

Za vreme Drugog svetskog rata skrivana je na nekoliko adresa u različitim francuskim dvorcima. Na najpopularniju sliku kugle zemaljske 1956. ponovo je izvršen “atentat”: jedan vandal je poprskao kiselinom, a potom je mladi Bolivijac gađao kamenom. Posle toga je prekrivena neprobojnim staklom.

Nema umetničkog dela koje se može meriti sa “Mona Lizom” po broju teorija u vezi sa njenim nastankom i značenjem. Priča o ženi sa zagonetnim osmehom koju je Leonardo naslikao u 16. veku svakog dana dobija novi nastavak. Spisak novinskih naslova koji otkrivaju “nove istine” svakoga dana je sve duži.

Arheolozi sa Univerziteta Bolonja veruju da su u jednom samostanu u Firenci pronašli kostur Lize Đerardini, supruge bogatog prodavca svile, Frančeska del Đokonda. Među čuvene “teoretičare zavere” upisao se i umetnik Ron Pičirilo koji tvrdi da je rešio misteriju.

On je na slici uočio glavu lava, majmuna i bika u oblacima iznad Mona Lizine glave, što ga je uputilo na “pravo značenje dela”, odnosno da je posredi metafora o ljudskoj zavisti. Osim lava, majmuna i bika, Pičirilo je uočio zmiju koju je Mona Liza sakrila u svoj dekolte i koja joj grize srce.

Španski kustosi otkrili su nedavno u muzeju Prado, najraniju poznatu kopiju “Mona Lize”, za koju se veruje da je nastala kad i original, a da je u umetnikovom studiju naslikao jedan od Leonardovih učenika.

Izvor: Vecernje Novosti

Published by

Admin

profesor Darko Lazic