Sin našeg slavnog slikara Vlade Veličkovića izlaže u Njujorku


NJUJORK – Možda je te večeri tamno i sivo nebo iznad Njujorka poprimilo neke nijanse sa grafika Marka Velka na otvaranju izložbe “Transitation” u Galeriji “Cueto Project”.

Marko Velk ispred svojih grafika

Sveže septembarsko veče nije nimalo bilo prijatno za šetnju do galerije nadomak Hadson reke. Ipak, na ulazu gužva… Markovi prijatelji, kolege i kupci. I mama i tata, čuveni slikar Vlada Veličković, potegli iz Pariza kako bi prisustvovali vernisažu. Marko, u sivoj košulji podvrnutih rukava, sa polusmeškom na licu, pozdravlja goste.

 

 

Među njima je i puno poznatih lica iz njujorškog umetničkog sveta. Ali Marku nije prvi put da predstavlja radove zahtevnoj njujorškoj publici. Bio je ovde 2007. sa grupom umetnika. Ove godine je drugačije jer je “Transitation” prva samostalna izložba. Sa ponosom, Marko kaže:

Kofer uspomena
Rođen u Splitu, odrastao u Parizu, Marko Velk sada radi i stvara u Njujorku i voli da kaže da njegovi koreni (otac mu je čuveni slikar Vlada Veličković) ipak imaju puno udela u njegovom stvaralaštvu. Poput kofera koji nosi sa sobom, nekad je to teret, a nekad divne uspomene. To se može i primetiti u radovima, kao što i sam naslov “Transitation” kaže – premeštanje sa jednog mesta na drugo bez obzira na to da li se radi o bićima ili stvarima.

– Ova izložba je drugačija jer je prva koju predstavljam kao Njujorčanin, 80 odsto mojih radova je nastalo u Njujorku. Ovde je život drugačiji, neke navike sam promenio.

Rođen u Splitu, odrasto u Parizu, Marko sada radi i stvara u Njujorku i voli da kaže da njegovi koreni ipak imaju puno udela u njegovom stvaralaštvu. Poput kofera koji nosi sa sobom, nekad je to teret, a nekad divne uspomene.

 

To se može i primetiti u njegovim radovima, kao sto i sam naslov kaže – “Transitation” – premeštanje sa jednog mesta na drugo, bez obzira na to da li se radi o bićima ili stvarima.

 

Crteži ogromnih dimenzija raspoređeni u prostranoj galeriji snažnih su emocija.

Neke od njih pomalo mračne, reklo bi se na prvi pogled.

Ne bih to nazvao mračnom emocijom. To je više nešto što je prisutno unutar nas samih. Misterija koja nas prati – kratko objašnjava Velk, dok se svuda oko nas čuju komentari na različitim jezicima: srpskom, francuskom, engleskom, japanskom…

Ponosni tata: Slikar Vladimir Veličković

Kao puno umetnika danas koji poput “superheroja” više nego ikad moraju da budu brzi, drugačiji ne bi li preživeli u umetničkom svetu, punom svega i svačega, Marko ima svoje specijalno oružje:

– Sve je jako izmešano danas jer svako može sebe nazvati umetnikom. Ja ipak smatram da individualnost bez ikakve želje da se podilazi tuđim ukusima i očekivanjima vodi do stvaralaštva koje ja smatram vrednim. Biti svoj je jako teško, ali je jedini put koji te dovodi na pravo mesto. Bar se nadam.

Toplim pogledima punim ponosa sve to posmatraju Markovi mama i tata, jedan od naših najboljih umetnika, akademik Vladimir Veličković. Oni su doputovali dan pre iz Pariza kako bi prisustvovali otvaranju.

I nesumnjivo je da promena sredine donosi nove mogućnosti. Iako mu nedostaju, kako kaže, momenti i mesta gde su ljudi mirniji i ne žure nigde, skoro smo sigurni, bar po komentarima, da je sada svakako pravo vreme za Njujork. Marko ipak nigde ne žuri, kao svaki stvaralac sa korenima i uspomenama ponesenim iz umetničke porodice ima veliku odgovornost. I voli da kaže: “Sve u svoje vreme.” A njegovo sigurno tek dolazi.

Izvor: www.blic.rs

Published by

Admin

profesor Darko Lazic