Време културног хаоса


Овде се данас вреднује брза, инстант уметност, која још није прошла кроз суд времена, каже Џоја Ратковић Гавела

 

Сопствени пут, рад Џоје Ратковић Гавеле

Уметнички кредо Џоје Ратковић Гавеле, чије илустрације, цртеже и карикатуре, настајале у периоду од дугих 40 година стваралаштва, од вечерас у 19 сати можете да видите на ретроспективној изложби у Музеју примењене уметности под називом „Са ветрењачама”,језгровитоје описао кустос поставке Слободан Јовановић: „Назив изложбе описује идејну повезаност ауторке са проблемима и дилемама блиским Дон Кихоту, Сизифу, Хофману или Кафкиним ликовима. Иронија и сатира се мешају у виђењу друштва које ’не види себе’. Крајњи продукт оваквог поступка је бескомпромисан став да је доследност основна карактеристика уметничког ангажмана”.

И истина је, како каже ова уметница, у кратком разговору вођеном у паузи између постављања радова на зид галерије, да је бескомпромисност црта њеног карактера и кад промишља и кад ствара и кад критикује.
Најпрео промишљању. Радова је више од 300, стварани су још од 1969. године и спадају у сам врх српске и аустријске илустрације друге половине двадесетог века.Њених руку дела покушај су да живот, пун невоља, мрачних ћошкова и оштрих ивица преобуче у светлост.

–Истина није у ономе што могу да додирнем, већ у ономе иза, ономе што нас дубоко узнемирава или радује. О чему промишљам. Ја сам само инструмент за обелодањивање те истине. Мотиви бирају мене. Окупирају ме и узбуђују, нагоне ме на умовање и рад.

Што нас доводи до стварања. Иако је јако дуго била заокупљена цртежом,данас се углавном бави само сликарством и то је потпуно задовољава. Тражи, испитује. И ужива.

– Док сам цртала, имала сам осећај да ми је све време нешто недостајало. И то нешто ме је терало даље. Сликарство је за мене увек било тајна, празник, нешто посебно, нешто што ми је дуго времена било недоступно. Јер, супруг и ја нисмо имали довољно новца да обоје сликамо па сам се бавила техником која, условно речено, мање кошта. Аликоја ми је, искрено, много, много пружила. Међутим, деценијама сам, заправо, цртала у боји, па је сликарство дошло као продужетак свега тога – каже Џоја Ратковић Гавела.

Односно, како то са дистанце објашњава Никола Кусовац, стиче се утисак да је њено опредељење за рад техником уља на платну дошло као израз унутрашње тежње за слободом, као потреба да се после исцрпљујуће цртачке борбе са материјом предахне и нађе одушка у лагоднијем медију и окретању од животних проблема ка животним радостима – ћерки, унуци, најмилијима, пејзажима… Зарад бега од опоре реалности.

И ту долазимо до критике. Која датира од повратка у Србију, који се десио претри године. Трансформацију је доживела и она али и друштво у које се вратила. Што се овог другог тиче, тај преображај добио је негативан предзнак.

– Овде данас влада једна врста културног хаоса у којем се не вреднују прави квалитети. Вреднује се брза, инстант уметност, она која још није прошла кроз суд времена. Праве ствари морају да се брусе, да се усавршавају до ситних кристала. Тај рад, труд, непрекидан лични напредак, то, изгледа, овде више није важно. Лично, осећам се као да сметам и то осећам од кадасам се вратила. То ме, наравно,растужује али не и паралише. Напротив.

Izvor: www.politika.rs

Pismo udruženja ”Fraktal 3” ministru Mrkonjiću


Posle odluke Ministarstva da se prostor u nekadašnjoj zgradi “Srbijateksa” vrati lučkoj nameni, a koji je “Luka Beograd” jednim delom ustupila umetnicima za ateljee i galerije, otvorenim pismom ministru Milutinu Mrkonjiću obratilo se udruženje “Fraktal 3”

Fraktal 3

POSLE odluke Ministarstva za infrastrukturu da se prostor u nekadašnjoj zgradi “Srbijateksa” vrati lučkoj nameni, a koji je “Luka Beograd” jednim delom ustupila umetnicima za ateljee i galerije, otvorenim pismom ministru Milutinu Mrkonjiću obratilo se udruženje “Fraktal 3”. Ovo umetničko udruženje, koje okuplja oko hiljadu stvaralaca, nedavno je otvorilo galeriju u “Luci”, kao deo projekta “Soho u Beogradu”.

– Umetnost je, čini nam se, postala omiljena pretpostavka za potkusurivanje i gde treba i gde ne treba, i gde mora i gde ne mora – navode u pismu. – Radovali smo se projetku “Soho u Beogradu” i odluci “Luke Beograd” da ga pokrene. Znamo da zgrada “Srbijakteksa” nikad nije bila u funkciji lučkog pretovarno-magacinskog prostora, pa samim tim ni mi ne možemo biti lučki radnici. Ali, to neki ne znaju.

Fraktalci” podsećaju da su nam umetnici krčili put u svet, potirali naše greške i poraze, naše gluposti i nepromišljenosti.

– Izvesno je da to čine i danas. Da nam nije umetnosti – i sportiste pod umetnike svrstavamo – mnogo teže bi nam bilo objasniti ko smo i odakle smo. Svet milosti nema – da naši umetnici nemaju kvalitet niko ih ne bi priznao i niko Srbiju ne bi prepoznao.

Ono što je udruženje “Fraktal 3” učinilo, pišu oni, za podsticaj je svim stvaraocima koji su nadu zagubili u bedi koja nas okružuje.

– Uspeli smo da za samo četiri meseca postojanja osmislimo manifestaciju “Noć otvorenih ateljea”. U Beogradu, Novom Sadu i celoj Vojvodini više od 130.000 ljubitelja umetnosti družilo se sa slikarima, vajarima, keramičarima, fotografima, dizajnerima, kreatorima, multimedijalnim umetnicima… Može li se doslutiti ta lepota?!

Za samo sedam dana i noći rada, podsećaju oni, potpuno ruiniranu prostoriju u zgradi “Srabijateksa” adaptirali su u galeriju “Fraktal”.

– Nijedno ministarstvo i nijedna institucija kulture nisu nam ni sa jednim jedinim dinarom pomogli. Ne mari, ponosni smo na sve što smo uradili, ponosni smo i na ono što smo zacrtali da uradimo. Nemojte nas u tome sprečavati. Nemojte u nama ubijati i ono malo vere i nade što nam preostade od vaših prethodnika. Nama je postojanje i opstanak manifestacije “Noć otvorenih ateljea” i otvaranje galerije “Fraktal” već dovoljna svečanost, zaključuje se u pismu Mrkonjiću.

ATAK NA KULTURU

U pismu se ističe da je najevidentniji znak svekolikog poraza atak na kulturu i umetnost i na one koji za njih žive.

– Mali narodi i male države imaju manje nade i manje sreće od velikih, ali neretko i više hrabrosti, više duše i više morala. Malo smo prisutni u svetu sveopštih vrednosti, a da li je nesmotrenost opravdanje da se i to malo potre.

Izvor: www.novosti.rs