Pismo udruženja ”Fraktal 3” ministru Mrkonjiću


Posle odluke Ministarstva da se prostor u nekadašnjoj zgradi “Srbijateksa” vrati lučkoj nameni, a koji je “Luka Beograd” jednim delom ustupila umetnicima za ateljee i galerije, otvorenim pismom ministru Milutinu Mrkonjiću obratilo se udruženje “Fraktal 3”

Fraktal 3

POSLE odluke Ministarstva za infrastrukturu da se prostor u nekadašnjoj zgradi “Srbijateksa” vrati lučkoj nameni, a koji je “Luka Beograd” jednim delom ustupila umetnicima za ateljee i galerije, otvorenim pismom ministru Milutinu Mrkonjiću obratilo se udruženje “Fraktal 3”. Ovo umetničko udruženje, koje okuplja oko hiljadu stvaralaca, nedavno je otvorilo galeriju u “Luci”, kao deo projekta “Soho u Beogradu”.

– Umetnost je, čini nam se, postala omiljena pretpostavka za potkusurivanje i gde treba i gde ne treba, i gde mora i gde ne mora – navode u pismu. – Radovali smo se projetku “Soho u Beogradu” i odluci “Luke Beograd” da ga pokrene. Znamo da zgrada “Srbijakteksa” nikad nije bila u funkciji lučkog pretovarno-magacinskog prostora, pa samim tim ni mi ne možemo biti lučki radnici. Ali, to neki ne znaju.

Fraktalci” podsećaju da su nam umetnici krčili put u svet, potirali naše greške i poraze, naše gluposti i nepromišljenosti.

– Izvesno je da to čine i danas. Da nam nije umetnosti – i sportiste pod umetnike svrstavamo – mnogo teže bi nam bilo objasniti ko smo i odakle smo. Svet milosti nema – da naši umetnici nemaju kvalitet niko ih ne bi priznao i niko Srbiju ne bi prepoznao.

Ono što je udruženje “Fraktal 3” učinilo, pišu oni, za podsticaj je svim stvaraocima koji su nadu zagubili u bedi koja nas okružuje.

– Uspeli smo da za samo četiri meseca postojanja osmislimo manifestaciju “Noć otvorenih ateljea”. U Beogradu, Novom Sadu i celoj Vojvodini više od 130.000 ljubitelja umetnosti družilo se sa slikarima, vajarima, keramičarima, fotografima, dizajnerima, kreatorima, multimedijalnim umetnicima… Može li se doslutiti ta lepota?!

Za samo sedam dana i noći rada, podsećaju oni, potpuno ruiniranu prostoriju u zgradi “Srabijateksa” adaptirali su u galeriju “Fraktal”.

– Nijedno ministarstvo i nijedna institucija kulture nisu nam ni sa jednim jedinim dinarom pomogli. Ne mari, ponosni smo na sve što smo uradili, ponosni smo i na ono što smo zacrtali da uradimo. Nemojte nas u tome sprečavati. Nemojte u nama ubijati i ono malo vere i nade što nam preostade od vaših prethodnika. Nama je postojanje i opstanak manifestacije “Noć otvorenih ateljea” i otvaranje galerije “Fraktal” već dovoljna svečanost, zaključuje se u pismu Mrkonjiću.

ATAK NA KULTURU

U pismu se ističe da je najevidentniji znak svekolikog poraza atak na kulturu i umetnost i na one koji za njih žive.

– Mali narodi i male države imaju manje nade i manje sreće od velikih, ali neretko i više hrabrosti, više duše i više morala. Malo smo prisutni u svetu sveopštih vrednosti, a da li je nesmotrenost opravdanje da se i to malo potre.

Izvor: www.novosti.rs

Pariz: Srpski umetnici na ceni


Ljuba Popovic

Na nedavnoj aukciji u pariskoj kući „Arkirial“ za dela naših autora vladalo veliko interesovanje. Ljubino platno „Stvaranje Androida“ prodato za blizu 35.000 evra

PRAVI spektakl priređen je u ponedeljak popodne u poznatoj pariskoj aukcijskoj kući „Arkirial“ na Jelisejskim poljima. Među brojnim delima savremenih umetnika iz celog sveta, prodato je i nekoliko slika naših autora, a od nekih cena vam se moglo zavrteti u glavi.

Između ostalih, na prodaji su bile tri slike Ljube Popovića, dve Dada Đurića i jedna Vladimira Veličkovića. Poznato Ljubino platno „Stvaranje Androida“ (266 h 202 santimetra) iz 1970. godine, koje se nalazi i na naslovnim stranama monografija, promenilo je vlasnika za čak 29.000 evra, na šta treba dodati i troškove poreza na promet, što ukupno iznosi blizu 35.000. Posle velikog nadmetanja, koje je počelo od 10.000 evra, sliku je kupio kolekcionar iz Normandije.

Motiv iz Dalmacije Zorana Mušića, iz 1950. godine, ulje formata 33 sa 41 santimetar, dostiglo je konačnu cenu od 41.860 evra.

– Naravno da sam zadovoljan – kaže Ljuba za „Novosti“. – Godi kad znate da vam se slike tako skupo prodaju. Ovo je druga koja je otišla za toliko para. Pre nekoliko godina jedno moje platno je u Belgiji kupljeno za 45.000. Tako utvrđujem rejting. Znam sad koliko vrede, ne mogu da tražim ni više, ni manje.

Ljubino manje platno, „Kupola, rascvetavanje“ (1962), 101 h 214 santimetara, prodato je za 12.352 evra, dok je „Biser“ (1973/74), formata 100 h 81, našao novog vlasnika za 4.784.

Pad“ Vladimira Veličkovića, iz 1989. godine, nešto manjih dimenzija, 92 h 65 santimetara, „udomljen“ je za 7.000, odnosno 8.372 evra s porezom.

Dadovo ulje na panelu, bez naslova, iz 1997. godine, razmera 240 h 130, prodato je za 13.156 evra, dok je njegovo takođe bezimeno delo novijeg datuma, akrilik na čaršavu (216 h 150) zbog nepostojanosti materijala na kom je crtano, novog vlasnika pronašlo za „svega“ 4.545 evra.

Ova aukcijska prodaja, na kojoj su se našla i dela Lindstroma, Alešinskog, Žurnijaka i drugih, izazvala je veliko interesovanje publike, a među posmatračima aukcije viđeni su i neki ljubitelji slikarstva iz Srbije.

Zanimljivo: METLA ZA 18.000 EVRA NA zanimljivoj aukciji prodata je, između ostalog, i jedna – metla, i to za blizu 18.000 evra. Reč je o „Glavi“ Gastona Šesaka. Komprimovana artistička lepota, na prostoru od svega 10 sa 14 santimetara, gvaš „Plavi leptiri“ Sema Frensisa dostigao je cenu od 28.700 evra!

Izvor: www.novosti.rs