Mikelanđelov crtež od osam miliona dolara


LONDON – Pripremni crtež Mikelanđela Buonarotija za fresku “Bitka kod Kašine”, koju slavni slikar nikada nije dovršio, mogao bi da dostigne cenu između pet i osam miliona dolara kada bude ponuđen na licitaciji 5. jula u londonskom “Kristiju”.

Mikelandjelo - Bitka kod kasine

Kako javlja agencija Rojters, crtež nagog muškarca nastao je oko 1504. godine, odmah nakon što je Mikelanđelo od firentinskih vlasti dobio porudžbinu za fresku koja je trebalo da krasi jedan od zidova Velike većničke sale u firentinskom Palaco Vekijo. Bilo je predviđeno da se na zidu naspram Mikelanđelovog dela nađe “Bitka kod Angijarija”, freska koju je trebalo da naslika drugi veliki renesansni majstor, Leonardo da Vinči. Ni Mikelanđelova ni Da Vinčijeva freska nikada nisu završene, a obema je izgubljen svaki trag. O njima danas saznajemo putem crteža i gravira.

“Crtež nudi izvanredno retku, neposrednu vezu sa jednim od najvećih neostvarenih remek-dela zapadne kulture”, kazao je Benžamen Perone koji je u “Kristiju” zadužen za dela starih majstora.

Mikelanđelov karton za “Bitku kod Kašine” bio je podeljen i razgrabljen među obožavateljima slavnog umetnika samo nekoliko godina nakon nastanka. Danas je poznat samo zahvaljujući kopijama.

Crtež koji će biti ponuđen na aukciji je jedan od 24 koje je Mikelanđelo naslikao za svoju predstavu bitke kod Kašine i jedina studija za fresku koja se nalazi u privatnoj kolekciji.

 

Izvor: www.blic.rs

Raši Todosijeviću nagrada Bijenala u Veneciji


Paviljon Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, sa postavkom ”Svetlost i tama simbola” Raše Todosijevića, dobio je danas Unikredit Venecijansku nagradu.

Raša Todosijević

Paviljon Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, sa postavkom ”Svetlost i tama simbola” Raše Todosijevića, dobio je danas Unikredit Venecijansku nagradu.

Nagrada se dodeljuje za podršku i posvećenost kulturi i budućnosti savremene umetnosti, a Teodosijeviću je dodeljena jednoglasno. Njemu će pripasti ček od 150.000 evra, a nagrađeno delo će biti sastavni deo Unikreditove kolekcije i predato Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Predstavnik Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, Todosijevićev projekat “Svetlost i tama simbola”, izabrao je u januaru stručni savet koji je formiralo Ministarstvo kulture. Savet je za realizatora projekta odredio Muzej savremene umetnosti Vojvodine, a Živka Grozdanića za komesara nastupa Srbije.

Bijenale umetnosti u Veneciji, ustanovljeno 1895. godine, održava se svake neparne godine, dok su parne godine posvećene Bijenalu arhitekture.

Na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koji se zvanično otvara u sutra i trajaće do 27. novembra, učestvuje rekordnih 88 zemalja, od kojih su mnoge kao i Srbija već otvorili nacionalne paviljone.

Projekat srpskog predstavnika na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji, kao i ostale nacionalne izložbe, prati temu centralne izložbe 54. Bijenala ILLUMInazioni – ILLUMInations, svetlost.

Todosijevićev projekat čine tri međusobno povezana segmenta izložbe: prvi deo su radovi pod zajedničkim nazivom “Dnevnik”, 120 manjih radova u različitim materijalima i dimenzijama, čiji se sadržaji dopunjuju i menjaju što omogućava komunikaciju sa posetiocima.

Drugi deo izložbe su radovi “Instalacije” iz postojećih umetničkih zbirki a neki su dorađeni ili ponovo izvedeni, poput rada ”Skulptura”, koji se sastoji iz pedesetak čajnika ispunjenih cementom.

Izložena je i serija instalacija pod zajedničkim nazivom “Gott liebt die Serben” najpoznatija serija umetnikovih radova izlagana širom sveta kojima Todosijević vodi raspravu o promenljivosti značenja i interpretacije simbola u zavisnosti od istorijskih prilika i ideoloških matrica.

Predstavljena je i serija “Instalacije klavira ili pianina”, čije su klavijature probodene štapovima za hodanje, a takođe su podređeni ideji koja dovodi u pitanje smisao izraza “klasični materijali”.

Probodeni klaviri nastali su od klasičnih instrumenata i arhajskih štapova koji simbolišu kako starost i nemoć tako i patrijarhalnost, vođu, moć.

Treću grupu radova na izložbi čine fotografije, sažete retrospekcije Todosijevićevih performansa sa početka 70-ih, bilborda iz 90-ih i kraja prve decenije 21. veka.

Izložbu prati obiman katalog u kome su reprodukcije i podaci o mnogim ranijim radovima Todosijevića, biografija i stručni tekstovi.

Izvor: www.novosti.rs

Izložba Bate Mihailovića u Parizu


Kulturni centar u Parizu

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, organizovana je prva, posthumna retrospektivna izložba jednog od velikana naše likovne umetnosti 20. veka

SRBI iz Pariza i višedecenijski brojni prijatelji iz celog sveta, oprostili su se u subotu, 28. maja, od nedavno preminulog barda srpskog slikarstva, Milorada-Bate Mihailovića.

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, organizovana je prva, posthumna retrospektivna izložba jednog od velikana naše likovne umetnosti 20. veka, slikara koji je ostavio značajan trag na evropskoj i francuskoj umetničkoj sceni. Ovaj događaj dobio je značajnu pažnju javnosti, a izložbu je otvorio ambasador Srbije u Parizu Dušan Bataković.

– Bata Mihailović bio je neobična, specifična stvaralačka ličnost, vulkanske energije, ogromne erudicije, vispren, ciničan, ali u duši mek i dobar, strašno zabrinut za svoje prijatelje, za dobre ljude, za sudbinu svoga naroda – oprostio se Bataković od Bate, u ime prijatelja, ističući da će njegova dela svuda, i u svakoj prilici, činiti čast srpskoj i evropskoj umetnosti.

– On je neumorno slikao, crtao, nije birao materijal na kom će raditi. Pregledajući slike u njegovom ateljeu, našli smo ih mnogo slikanih po materijalu od kog se prave džakovi, uljem naslikane s obe strane, dela izvanrednog kvaliteta. Slikao je i po kartonu. Jednostavno, kad bi mu došla inspiracija, on je onda slikao kao mahnit, gonjen tom unutrašnjom vatrom da iskaže svoje umetničko osećanje – kazao je Bataković o umetniku koji je i u zemlji i u svetu uvažavan kao slikar specifične slikarske originalnosti.

Ova retrospektivna izložba bila je planirana ranije, Bata Mihailović je imao veliku želju da se njegov pariski opus još jednom prikaže u Parizu, a onda da se nekako prebaci do Srbije, i da bude na raspolaganju srpskom narodu. Pregovaralo se, i još se pregovara, o njegovoj zadužbini u Pančevu. To je jednog trenutka, nažalost, zastalo, ali će se, po Batakovićevim rečima, opet pokušati sa realizovanjem te ideje, kako bi legat u rodnom Pančevu pomogao da njegovo grandiozno delo ostane dostupno srpskoj publici.

Izvor: www.novosti.rs