Neugledna slika da Vinčija – vredna 200 miliona dolara


LONDONNeugledna i naizgled bezvredna slika koju je pre šest godina na aukciji predmeta iz jedne zaostavštine kupio konzorcijum američkih dilera umetnina zapravo je delo Leonarda da Vinčija i danas bi na tržišu lako dostigla cenu od 200 miliona dolara, piše londonski “Telegraf”.

Reč je o slici na drvetu “Salvator Mundi” (Spasitelj Sveta) koja prikazuje Isusa Hrista koji u jednoj ruci drži globus dok drugom blagosilja i koja se smatra jednim od najznačajnijih otkrića u umetnosti u poslednjih 100 godina.

Sliku su analizirali i autentifikovali stručnjaci Metropoliten muzeja u Njujorku koji su je procenili na 200 miliona dolara.

“Slika je delovala kao kopija. Bila je u jako lošem stanju i delovala sablasno”, kazao je jedan od stručnjaka koji su je pregledali.

“Kada su sa nje slinuti naknadni slojevi boje, pojavilo se originalno, izuzetno delikatno delo i svi smo se složili da je to Leonardov rad”, dodao je on.

Slika ima veoma interesantnu istoriju. Njen prvi vlasnik bio je engleski kralj Čarls I, a zatim njegov potomak Čarls II. Kasnije joj se gubi trag, da bi se ponovo pojavila u XIX veku u vlasništvu Frensisa Kuka. Godine 1958, prodata je na aukciji za svega 45 funti, ali kao delo Đovanija Boltrafija, jednog od Da Vinčijevih učenika.

“Slavator Mundi”, koja pomalo podseća na Mona Lizu, biće predstavljena zajedno sa drugim delima slavnog italijanskog majstora u okviru izložbe pod naslovom “Leonardo da Vinči, slikar na milanskom dvoru” koja će od 9. novembra biti priređena u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

Izvor: www.rtv.rs

Istine i misterije o Mona Lizi


Nijedno umetničko delo u istoriji ne može da se meri sa „Mona Lizom“ po broju najrazličitijih teorija u vezi s njenim nastankom i značenjem. Priča o ženi sa zagonetnim osmehom, koju je Leonardo da Vinči naslikao u 16. veku, svakog dana dobija novi neverovatni nastavak. Spisak novinskih naslova koji otkrivaju „nove istine“ o jednom od najpoznatijih dela renesansnog italijanskog slikarstva svaki dan je bogatiji za još jedan: „Mona Liza je muško“, „Tajni kod u oku Mona Lize“, „Rešena misterija pejzaža u slici Mona Lize“, „Mona Liza je autoportret“…

 

Čuvena slika je smeštena u Luvr

 

Podatak koji se uči u svim školskim udžbenicima istorije umetnosti, po kojem je na slici prikazana Liza del Đokondo za autore ovih teorija najmanje je relevantna mogućnost. Tako recimo Silvano Vinčenti, predsednik italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, kaže da je kao model Da Vinčiju „najverovatnije poslužio njegov učenik i mogući ljubavnik Salai“.
Stručnjaci iz pariskog Luvra, gde se „Mona Liza“ čuva, mogućnost da je Mona Liza zapravo muškarac odmah su odbacili kao loš vic. Ipak, Vinčeti nije odustao od svoje teorije. On kaže da je poređenje karakteristika lica sa nekoliko Da Vinčijevih radova, kao što su „Sveti Jovan Krstitelj“ i „Angelo Incarnate“, otkrilo upadljive sličnosti sa nosom i ustima koji su naslikani kod Mona Lize.

 

 

Autportret Da Vinčija

Mona Liza

 

  • Slikana od 1503. do 1519. godine
  • Izrađena uljanom tehnikom na ploči od topole
  • Dimenzije 77 x 53 cm
  • Zvanična verzija kaže da je na slici Liza (Đerardini) del Đakondo, a kao dokaz se navodi beleška Agostina Vespučija iz 1503. godine
  • „Mona“ je skraćenica od italijanskog „ma donna“ (moja dama)
  • „La Đokonda“ je italijanski naziv za veselu i živahnu osobu, a ujedno i ženski oblik prezimena Đokondo
  • postoji oko 300 slika i 2.000 reklama inspirisanih likom „Mona Lize“
  • Kao mogući modeli spominju se imena osam žena, pa i Leonardova majka Katerina Buti del Vaca, a ima i onih koji veruju da je Leonardo naslikao samog sebe

„To su fantastične sličnosti. Pored toga, Leonardo je ostavio nekoliko tragova kako bismo mogli lakše da identifikujemo model. Pregledom visokokvalitetne kopije portreta pronašli smo slova L i S nacrtana u očima Mona Lize, što su početna slova imena Leonarda i Salaija“, kaže Vinčenti.

 

 

Fernando Botero

Ni Vinčenti nije odoleo izazovu da u čuvenoj slici traže tajne brojčane šifre koje navodno otkrivaju dugo skrivane detalje o njenom nastanku, pa je tako „otkrio“ da se na mostu u pozadini može videti broj 72, koji se vezuje i za jevrejsku i za hrišćansku tradiciju, a u njenim očima video je slova L i V.
„Nevidljivi golim okom i naslikani crnom bojom na zeleno-braon podlozi, u levoj zenici se nalaze slova LV, očigledno Leonardovi inicijali, ali ‘Mona Lizina’ desna zenica je još zanimljivija“, rekao je Vinčenti, dodajući da su u desnom oku vidljiva slova B, S, C i E, što su navodno inicijali modela koji je pozirao. Luvr je i ove teorije odbacio kao besmislice.
Čak i oni teoretičari zavere koji prihvataju teoriju po kojoj je na slici prikazana Liza del Đokondo imaju uvek nove podatke koji bacaju novo svetlo na priču o najpoznatijoj slici sveta.
Italijanski stručnjaci su tako nakon dvonedeljnog istraživanja uz pomoć georadara i starih mapa i dokumenata, pronašli kriptu u jednom napuštenom manastiru za koju tvrde da je Đokondin grob.
Radove je pratila i Natalija Gučardini Stroci, potomak Mona Lize, koja se u početku protivila istraživanju, smatrajući da njena prabaka ima pravo da počiva u miru, ali je kasnije promenila mišljenje.
„U početku me je sama pomisao na iskopavanje užasavala, ali sam sada fascinirana i želim da saznam da li je ovo mesto na kom počiva jedan od mojih predaka“, rekla je ona.

 

Iz vizure Salvadora Dalija

Zanimljivo je da su se tajnama Mona Lize bavili i naši stručnjaci. Predrag Milosavljević, doktorand na multidisciplinarnim studijama Univerziteta u Beogradu, na smeru istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologija, izneo je teoriju koja o „Leonardovom kodu“ govori sa stanovišta geometrije.
„Razumevanje Leonardovog dela može se izvesti jedino razumevanjem pitagorejskih i neoplatoničarskih učenja u kojima je glavnu ulogu imala tzv. filozofska geometrija. Nije reč ni o kakvoj fikciji već o vrlo sistematizovanom i naprednom učenju. Dokazi za to postoje u Kraljevskoj kolekciji u Vindzoru. Pomenute crteže i slike potrebno je ‘čitati’ sa prirodno-filozofskog aspekta, da bi se ‘prevelo’ Leonardovo delo“, rekao je ranije za „Blic“ Milosavljević.

 

 

Moderno shvatanje

Mona Liza kao inspiracija umetnicima

 

  • Francuski umetnik Žan Mecinger na slici „Ukus“ (1911), predstavio je nagu ženu kako pije čaj; ona je često nazivana „Mona Lizom kubizma“
  • Salvador Dali napravio je „Autoportret kao Mona Liza“ 1954, a dok je slika gostovala u Americi, Endi Vorhol je uradio seriju printova u vidu umnoženih reprodukcija koju je nazvao „Trideset je bolje od jedne”
  • Fernando Botero naslikao ju je, u svom stilu, kao buckastu 12-godišnju devojčicu, a Karen Savel napravila je najveću reprodukciju na svetu, „Mega Monu“, na platnu dugačkom 157 centimetara
  • Oldos Haksli napisao je 1922. kratku priču „Đokondin osmeh“
  • 1876. Amilkare Pakijeli komponovao je operu o Đokondi kao fam fatal koja je imala nekoliko ljubavnika
  • Net King Kol je pevao o Mona Lizi u velikom hitu iz 1950. godine.
  • Marsel Dišan je Mona Lizi docrtao brkove i jareću bradicu, a i natpis L.H.O.O.Q. koji, kad se čita na francuskom, otprilike glasi „ona ima vrelo dupe“

Izvor: www.blic.rs