Време културног хаоса


Овде се данас вреднује брза, инстант уметност, која још није прошла кроз суд времена, каже Џоја Ратковић Гавела

 

Сопствени пут, рад Џоје Ратковић Гавеле

Уметнички кредо Џоје Ратковић Гавеле, чије илустрације, цртеже и карикатуре, настајале у периоду од дугих 40 година стваралаштва, од вечерас у 19 сати можете да видите на ретроспективној изложби у Музеју примењене уметности под називом „Са ветрењачама”,језгровитоје описао кустос поставке Слободан Јовановић: „Назив изложбе описује идејну повезаност ауторке са проблемима и дилемама блиским Дон Кихоту, Сизифу, Хофману или Кафкиним ликовима. Иронија и сатира се мешају у виђењу друштва које ’не види себе’. Крајњи продукт оваквог поступка је бескомпромисан став да је доследност основна карактеристика уметничког ангажмана”.

И истина је, како каже ова уметница, у кратком разговору вођеном у паузи између постављања радова на зид галерије, да је бескомпромисност црта њеног карактера и кад промишља и кад ствара и кад критикује.
Најпрео промишљању. Радова је више од 300, стварани су још од 1969. године и спадају у сам врх српске и аустријске илустрације друге половине двадесетог века.Њених руку дела покушај су да живот, пун невоља, мрачних ћошкова и оштрих ивица преобуче у светлост.

–Истина није у ономе што могу да додирнем, већ у ономе иза, ономе што нас дубоко узнемирава или радује. О чему промишљам. Ја сам само инструмент за обелодањивање те истине. Мотиви бирају мене. Окупирају ме и узбуђују, нагоне ме на умовање и рад.

Што нас доводи до стварања. Иако је јако дуго била заокупљена цртежом,данас се углавном бави само сликарством и то је потпуно задовољава. Тражи, испитује. И ужива.

– Док сам цртала, имала сам осећај да ми је све време нешто недостајало. И то нешто ме је терало даље. Сликарство је за мене увек било тајна, празник, нешто посебно, нешто што ми је дуго времена било недоступно. Јер, супруг и ја нисмо имали довољно новца да обоје сликамо па сам се бавила техником која, условно речено, мање кошта. Аликоја ми је, искрено, много, много пружила. Међутим, деценијама сам, заправо, цртала у боји, па је сликарство дошло као продужетак свега тога – каже Џоја Ратковић Гавела.

Односно, како то са дистанце објашњава Никола Кусовац, стиче се утисак да је њено опредељење за рад техником уља на платну дошло као израз унутрашње тежње за слободом, као потреба да се после исцрпљујуће цртачке борбе са материјом предахне и нађе одушка у лагоднијем медију и окретању од животних проблема ка животним радостима – ћерки, унуци, најмилијима, пејзажима… Зарад бега од опоре реалности.

И ту долазимо до критике. Која датира од повратка у Србију, који се десио претри године. Трансформацију је доживела и она али и друштво у које се вратила. Што се овог другог тиче, тај преображај добио је негативан предзнак.

– Овде данас влада једна врста културног хаоса у којем се не вреднују прави квалитети. Вреднује се брза, инстант уметност, она која још није прошла кроз суд времена. Праве ствари морају да се брусе, да се усавршавају до ситних кристала. Тај рад, труд, непрекидан лични напредак, то, изгледа, овде више није важно. Лично, осећам се као да сметам и то осећам од кадасам се вратила. То ме, наравно,растужује али не и паралише. Напротив.

Izvor: www.politika.rs

Umetnici moraju da napuste „Srbijateks“


Epilog spora oko ateljea, koje ”Luka Beograd” ustupa bez naknade, još se ne nazire. Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku donelo odluku o iseljenju umetnika

 Galerija u umetničkom kvartu SOHO

Galerija u umetničkom kvartu SOHO

NADU da se neko najzad setio umetnika i njihovih potreba zamenila je strepnja: Zgradu “Srbijateksa”, od 16.000 kvadrata, koju je Kompanija “Luka Beograd” nameravala celu da ustupi umetnicima na besplatno korišćenje, po svemu sudeći, moraće narednih nedelja da napuste i oni koju tu već imaju ateljee. Iako je ta zgrada oduvek služila za skladištenje tekstila, a slikari u ateljejima stvaraju svoja platna, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, pozivajući se na određene zakone, donelo je odluku o iseljenju umetnika.

Većina ateljea koje su pre dve ili tri decenije delili grad Beograd i država otkupljeni su ili nisu u upotrebi. Zato je odluka Ministarstva za infrastrukturu neprijatno iznenadila umetnike koji su sada u zgradi u Dunavskoj ulici, ali i pet stotina stvaralaca koji su se prijavili “Luci”.

– Umetnici predstavljaju lepše lice Srbije. Oni su najčešće najbolji ambasadori ove zemlje, i zaslužuju svu pažnju i pomoć šire zajednice – lični je stav Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu. – Međutim, obaveza Ministarstva je da brani zakonitost. Uz puno razumevanje za egzistencijalne probleme umetnika ove zemlje, oni se ne mogu rešavati samo radom jednog ili dva ministarstva već angažovanjem svih državnih potencijala.

Kako nam je objašnjeno u Ministarstvu mimoilaženje između njih i umetnika nastalo je zbog propisa o lučkoj delatnosti. Posebnim zakonom, luke i pristaništa proglašeni su za dobra od opšteg interesa i uživaju posebnu zaštitu. Propisano je da se na lučkom području mogu obavljati samo lučke delatnosti. Zakon jasno propisuje da Vlada, na predlog Agencije za upravljanje lukama, utvrđuje lučko područje za svaku luku.

– Davanjem na besplatno korišćenje lučkog skladišnog prostora, “Luka Beograd” pokušala je mimo zakonom propisane procedure da određuje da li nešto pripada budućem lučkom području. Umesto da unapređuje razvoj lučke delatnosti, što je po zakonu dužna da čini, u slučaju izdavanja skladišnog prostora “Srbijateks” direktno menja delatnost koju obavlja – objašnjavaju u Ministarstvu za infrastrukturu.

U “Luci Beograd”, međutim, tvrde da je nedopustivo bilo kakvo pozivanje na odredbe zakona čija primena u praksi još nije moguća, a sve sa ciljem “popunjavanja vremenskog vakuuma”.

– Agencija za upravljanje lukama još nije osnovana i jasno je da lučko područje nije određeno – kaže Tijana Munišić, direktor sektora za komunikacije “Luke Beograd”. – Odredbe zakona koje se odnose na luke mogu se primenjivati tek kada se formira Agencija, a do tada svako pozivanje na primenu ovih odredaba je bespredmetno i nesuvislo.

Sagovornica se poziva na zakon o privrednim društvima, po kome i “Luka” pored osnovne može da obavlja i druge delatnosti, kao što je davanje skladišnog prostora u zakup.

– Kako je, s jedne strane, Zakonom o privrednim društvima dozvoljeno privrednom društvu obavljanje svih dozvoljenih delatnosti, a kako se, s druge strane, još nisu stekli uslovi za primenu odredaba o lukama iz Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama kao leks specijalisa u ovoj oblasti, jasno je da “Luka Beograd” može da obavlja sve delatnosti na području na kojem se nalazi a za koje još nisu utvrđene granice budućeg lučkog područja – zaključuje Munišić.

Izvor: www.novosti.rs