Stripovi iz frizerske radnje


Jedini posao koji daje dovoljno izazova, koji nije šablonski, i koji mi daje slobodu izraza je frizerski. I taj posao ima elemente umetnosti kao i svakodnevno crtanje za novine

Stripovi iz frizerske radnje

Živo se sećam da je preko puta očeve radnje bila kuća jednog povratnika iz Nemačke i “mercedes”. To auto mi je bilo interesantno i crtao sam ga bezbroj puta… Mora da je bilo interesantno i simpatično mušterijama da jedan mali dečak sedi i predano crta, pa sam dobijao bezbrojne pohvale koje su mi prijale i terale da radim iznova.

Stripovi iz frizerske radnje 

 

Sabahudin Muranović ima 42 godine, radi kao frizer, i već skoro šest meseci autor je stripa koji izlazi na četvrtoj strani Danasa. Živi u Prijepolju, odrastao je u trgovačkoj porodici, a danas radio kao frizer.

– Zbog toga sam se uvek poprilično čudio odakle meni taj nagon za crtanjem, jer ni po očevoj ni po majčinoj liniji niko nije imao takve sklonosti, ali opet trgovački poziv meni je bio stran i neinteresantan. Očeva loza potiče od Murana iz Prijedora i Cazina, a majčini su bili poznati uzgajivači grožđa i duhana, čuveni Nazrajići iz Mostara. U blizini porodične kuće nalazila se prodavnica u kojoj je otac radio i ja sam po ceo dan bio sa njim i kao jedinac bio sam razmažen i nemiran da bi sprečio da premećem i rušim artikle sećam se da bi mi davao svesku i olovku da učim slova, jer uskoro ću u školu a ja sam crtao i to su ujedno moja prva crtačka iskustva kojih se sećam – kaže Muranović.

Kasnije je došao do stripova o Velikom Bleku, kapetanu Mikiju, Zagoru, bio očaran njima i predano precrtavao pojedine minjete iz tih stripova u svoj blok.

– U osnovnoj školi sam često imao neprilike, crtao sam karikature nastavnika i učenika, ali bilo je i onih koji su zapazili moj talenat i podržali me – najpre moj nastavnik likovnog Zoran Slović, koji me je gurao da idem dalje sve od petog razreda, a u osmom upriličio izložbu u holu škole “Sveti Sava”. Bilo je izloženo od prilike dvestotinjak radova, uglavnom stripa i karikature. Ne treba ni pomenuti da sam bio ushićen. Crtanje postaje moja opsesija … Mom ocu se nije dopadao put kojim idem i govorio mi je: “Od umetnosti se ne živi’’, a još tada sam znao da je moj život u njoj – kaže Muran, kako ga zovu prijatelji i mušterije.

Osamdesetih godina počinje ekspanzija ju stripa, novi talas mladih umetnika, Zagrebačka škola, Novosadska, Beogradska..

– Istina je da sam noćima sanjao susret sa Branislavom Keracom, on je u mojim očima bio najveći crtač, moj uzor, čak sam mu i pisao a mojoj sreći nije bilo kraja kada sam dobio odgovor. Njegov način kadriranja trajno je ostavio traga u mom načinu rada. Kobra, Žena mačka, kasnije, Tarzan, bio je udžbenik iz kojeg smo predano učili ja i nekolicina mojih drugara, ljubitelja stripa. Sećam se da sam tih godina izuzetno predano radio i nadao se da će konačno doći moja šansa… Učestvovao sam na nekoliko konkursa, ali nisam napravio neki značajniji rezultat – seća se Muran.

Molio je oca da urgira kod rođaka koji je bilo zaposlen u vojnom oseku da vojsku služi u Novo Sadu, kako bi celu godinu dana imao priliku da posećuje redakcije i stiče poznanstva sa ljudima iz sveta stripa.

– Nažalost, počinju devedesete, rat i sve ono o čemu i ne treba pisati jer se svi živo sećamo tog ludila, gase se jedno za drugim sva strip izdanja i samim tim prestaje svaka moja nada kao strip crtača. Ja nastavljam sa grafikom, slikarstvom i bareljefom… Pomalo zbog izazova, a pomalo zbog komercijale – jer bila su teška vremena. Te godine počinje moje interesovanje za frizerski poziv, jer je to jedini posao koji daje dovoljno izazova, koji nije šablonski, i koji mi daje slobodu izraza. I da taj posao ima elemente umetnosti govori i nekoliko revija koje su organizovane i u kojima sam učestvovao u Prijepolju – jedna od njih je bila samostalna “Poezija u kosi“ koja je više podsećala na koreodramu nego na reviju frizura jer su svi modeli bili kostimirani. Kad smo kod pozorišta, možda je vredno naglasiti moje iskustvo u amaterskom pozorištu gde sam nastupao kao glumac u šest pozorišnih predstava. Ali moja ljubav prema stripu ostaje u meni duboko skrivena i nada se nije gasila… 1998. godine, profesor Dragan Despotović koji je pratio moj rad proteklih godina i sa kojim sam bio dobar prijatelj, predložio je izložbu i ja sam prihvatio. On je napravio selekciju radova i u gradskom muzeju na moj rođendan 18. novembra… Otvorena je moja prva samostalna izložba. Od tad do današnjeg dana imao sam jedanaest samostalnih i osam skupnih izložbi u Srbiji i Crnoj Gori. Poslednje tri izložbe Priboj, Rožaje i Arilje su protekle u znaku mog povratka svojoj neafirmisanoj ljubavi stripu i karikaturi. Posebnu radost mi pričinjava saradnja sa dnevnim listom “Danas’’ sa kojim sarađujem od 30. decembra prošle godine. Nadam se na opšte zadovoljstvo – kaže Sabahudin Muranović.

Grafička novela „Faruk“

Raduje me saradnja sa turskim kulturnim centrom u Sarajevu (koledž Hizmet) po čijoj narudžbi radim grafičku novelu “Faruk’’, koja govori o jednoj višekonfesionalnoj muzičkoj grupi u poratnom Sarajevu, odnosu mladih prema stvarnosti koja ih okružuje… Imaće oko 135 strana. I nadam se da će 18. novembra biti otvorena izložba originala i promocija štampanog izdanja, ali to je samo uvertira u niz izložbi u BiH-Federaciji i Republici Srpskoj – priča Sabahudin.

Izvor: www.danas.rs

Umetnici moraju da napuste „Srbijateks“


Epilog spora oko ateljea, koje ”Luka Beograd” ustupa bez naknade, još se ne nazire. Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku donelo odluku o iseljenju umetnika

 Galerija u umetničkom kvartu SOHO

Galerija u umetničkom kvartu SOHO

NADU da se neko najzad setio umetnika i njihovih potreba zamenila je strepnja: Zgradu “Srbijateksa”, od 16.000 kvadrata, koju je Kompanija “Luka Beograd” nameravala celu da ustupi umetnicima na besplatno korišćenje, po svemu sudeći, moraće narednih nedelja da napuste i oni koju tu već imaju ateljee. Iako je ta zgrada oduvek služila za skladištenje tekstila, a slikari u ateljejima stvaraju svoja platna, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, pozivajući se na određene zakone, donelo je odluku o iseljenju umetnika.

Većina ateljea koje su pre dve ili tri decenije delili grad Beograd i država otkupljeni su ili nisu u upotrebi. Zato je odluka Ministarstva za infrastrukturu neprijatno iznenadila umetnike koji su sada u zgradi u Dunavskoj ulici, ali i pet stotina stvaralaca koji su se prijavili “Luci”.

– Umetnici predstavljaju lepše lice Srbije. Oni su najčešće najbolji ambasadori ove zemlje, i zaslužuju svu pažnju i pomoć šire zajednice – lični je stav Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu. – Međutim, obaveza Ministarstva je da brani zakonitost. Uz puno razumevanje za egzistencijalne probleme umetnika ove zemlje, oni se ne mogu rešavati samo radom jednog ili dva ministarstva već angažovanjem svih državnih potencijala.

Kako nam je objašnjeno u Ministarstvu mimoilaženje između njih i umetnika nastalo je zbog propisa o lučkoj delatnosti. Posebnim zakonom, luke i pristaništa proglašeni su za dobra od opšteg interesa i uživaju posebnu zaštitu. Propisano je da se na lučkom području mogu obavljati samo lučke delatnosti. Zakon jasno propisuje da Vlada, na predlog Agencije za upravljanje lukama, utvrđuje lučko područje za svaku luku.

– Davanjem na besplatno korišćenje lučkog skladišnog prostora, “Luka Beograd” pokušala je mimo zakonom propisane procedure da određuje da li nešto pripada budućem lučkom području. Umesto da unapređuje razvoj lučke delatnosti, što je po zakonu dužna da čini, u slučaju izdavanja skladišnog prostora “Srbijateks” direktno menja delatnost koju obavlja – objašnjavaju u Ministarstvu za infrastrukturu.

U “Luci Beograd”, međutim, tvrde da je nedopustivo bilo kakvo pozivanje na odredbe zakona čija primena u praksi još nije moguća, a sve sa ciljem “popunjavanja vremenskog vakuuma”.

– Agencija za upravljanje lukama još nije osnovana i jasno je da lučko područje nije određeno – kaže Tijana Munišić, direktor sektora za komunikacije “Luke Beograd”. – Odredbe zakona koje se odnose na luke mogu se primenjivati tek kada se formira Agencija, a do tada svako pozivanje na primenu ovih odredaba je bespredmetno i nesuvislo.

Sagovornica se poziva na zakon o privrednim društvima, po kome i “Luka” pored osnovne može da obavlja i druge delatnosti, kao što je davanje skladišnog prostora u zakup.

– Kako je, s jedne strane, Zakonom o privrednim društvima dozvoljeno privrednom društvu obavljanje svih dozvoljenih delatnosti, a kako se, s druge strane, još nisu stekli uslovi za primenu odredaba o lukama iz Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama kao leks specijalisa u ovoj oblasti, jasno je da “Luka Beograd” može da obavlja sve delatnosti na području na kojem se nalazi a za koje još nisu utvrđene granice budućeg lučkog područja – zaključuje Munišić.

Izvor: www.novosti.rs