Sin naciste u stanu krio umetničke slike vredne milijardu evra!


Oko 1.400 slika neprocenjive vrednosti, među kojima su remek dela Pikasa, Matisa, Renoara, Šagala, Klea, Kokoške, Kirhnera…koje su nacisti oduzeli Jevrejima, nađeno je u jednom stanu u Minhenu, objavio je nemački nedeljnik “Fokus” na naslovnoj starni novog broja.

Otto Dix

Za ova slavna dela verovalo se punih 70 godina da su nestala u savezničkom bombardovanju Drezdena 1945. godine. Vrednost umetničkih dela na današnjem tržištu je najmanje milijardu evra!

Nedeljnik “Fokus” preneo je i da je policija slike otkrila još 2011. godine, u stanu 80-godišnjeg sina kolekcionara umetničkih dela Hildebranda Gurlita, koji ih je u Minhen doneo tokom 30-ih i 40-ih godina prošlog veka.

Stan je pretražen jer je sin, Rolf Nikolaus Kornelijus Gurlit, bio pod sumnjom da je izbegavao da plaća porez, piše “Fokus”.

 

Ovo delo je prodao: “Krotitelj lavova” Maksa Bekmana

Reč je o riznici sakrivenoj u skromnom minhenskom stanu, u kome su decenijama naslagane jedna na drugu, u polumraku, među starim teglama od džema i smeću ležala dela najpoznatijih impresionista, kubista, modernista i ostalih umetnika koje je nacistički režim smatrao “degenerisanim”.
Hildebrand Gurlit, uslmljenik bez posla, prodao je neke od slika tokom godina, prenosi Frans pres, navodeći da je, uprkos tome što mu je baka bila Jevrejka, Gurlit bio potreban Trećem rajhu kao stručnjak za umetnost i zbog široke mreže kontakata koje je održavao.

Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels ovlastio je Gurlita da izvozi umetnička dela, koje su nacisti proglasili za “izopačena”.

Hildebrand Guirlit nastavio je mirno da živi i posle Drugog svetskog rata trgujući tajno umetninama, dok je javno tvrdio da je kolekcija nestala u bombardovanju Drezdena. Tragično je nastradao 1956. godine u saobraćajnoj nesreći.

 

“Dva jahača na plaži” Maksa Libermana

Njegov sin nastavio je da se bavi očevim poslom, kako piše “Fokus”, tajno preprodajući pojedina umetnička dela. Pravi identitet Kornelijusa Gurlita otkriven je sasvim slučajno u vozu na relaciji Cirih – Minhen.

Septembra 2010. godine, tragajući za bogatim Nemcima koji u džepovima nose hiljade evra sa ilegalnih računa u Švajcarskoj, gde čuvaju novac izbegavajući porez, carinici su primetili  nervoznog Rolfa Kornelijusa Gurlita.

U pasošu mu je pisalo da je rođen 1933. u Hamburgu sa prebivalištem u Salcburgu. Prema pisanju  “Fokusa”, njegova nervoza, tvrdnja da je bio zbog posla u galeriji Korinfeld u Bernu, i činjenica da je imao 9.000 evra uz sebe, izazvalo je sumnju.

Švajcarska galerija se ogradila

 

Švajcarska umetnička galerija Kornfeld distancirala se danas od članka u nemačkom nedeljniku “Fokus” u kojem se navodi da je 2011. godine otkriveno 1.400 dela velikih umetnika, a da su neka od tih dela bila u vlasništvu
Jevreja koje su progonili nacisti. “Poslednji profesionalni i lični kontakti između galerije Kornfeld u Bernu i Kornelijusa Gurlita su bili 1990. godine”, navodi se u
saopštenju galerije. Galerija je u to vreme dozvolila Gurlitu da na aukcijskoj prodaji za 38.250 franaka (29.860 dolara) proda dela raznih umetnika. Ti prodati
radovi su uklonili iz nemačkih muzeja 1937. godine nacisti, smatrajući da je to “degenerativna umetnost”, objasnila je galerija.

Ispostavilo se da ne živi u  Salcburgu, da ne plaća porez, ne prima ni platu ni penziju, čak ni socijalnu pomoć. “Čovek koji ne postoji”, tako ga opisuju nemački novinari.

 

Delo Otta Dixa

Bilo je to dovoljno za pretres stana u Minhenu, a ono što su istražitelji našli ostavilo ih je bez reči. Od poda do tavanice, od spavaće sobe do kupatila, gomile starih tegli, a iza njih umetničko blago.

“Fokus” piše da je 300 otkrivenih dela bilo izloženo 1937. godine u Minhenu. Hitler je tom izložbom želeo Nemcima da pokaže “šta ne treba da vole”.

Blago minhenskog stana

 

  • 121 uramljena slika
  • 1.285 neuramljenih umetničkih dela
  • vrednost oko milijardu evra
  • litografije, akvareli velikih umetnika
  • dela Anrija Matisa, Pabla Pikasa, Maksa Libermana, Albrehta Direra, Marka Zaharoviča Šagala…
  • najstarije delo potiče iz 16. veka
  • otkriveno do sada nepoznato delo Šagala (jevrejskog slikara rođenog u Rusiji)
  • ukupno otkriveno 1.401 delo, saopštio tužilac

 

Slike je Kornelijusov otac otkupljivao u bescenje od Jevreja 1933. godine koji su na taj način kupovali  kartu u jednomn pravcu – beg iz Nemačke.

Poreznici su, usput, našli i ono što su očekivali, tajni račun Rolfa Kornelijusa Gurlita sa stotinama hiljada evra do kojih je došao tajnom prodajom umetničkih dela.

 

Delo Marka Šagala

Šta će biti sa ovbim blagom, još nije jasno. Pominje se da će deo biti vraćen potomcima Jevreja koji su ih u bescenje prodavali. Postoji i verovatnoća da će, zbog činjenice da je Kornelijusov otac ipak “otkupio” vredna dela, većina legalno ostati u posedu danas 80-togodišnjeg sina.
U nađenoj kolekciji nalaze se velika dela 20. veka, među njima i nemačkih slikara Emila Noldea, Franca Marka, Maksa Bekmana i Maksa Libermana. Među njima je nađena i slika Anri Matisa, koja je pripadala jevrejskom kolekcionaru Polu Rozenbergu.

Jevreji ljuti, traže objašnjenje za držanje u tajnosti

 

Centralni savet Jevreja Nemačke traži sveobuhvatno objašnjenje, a advokati jevrejskih naslednika su ljuti, zato što se pronalazk ovog umetničkog blaga držao u tajnosti. To je, kažu, u suprotnosti sa Vašingtonskom deklaracijom u kojoj su se 44 zemlje dogovorile o postupcima prema umetničkim delima, zaplenjenim u vreme Drugog svetskog rata.

 

Nacisti su masovno oduzimali umetnička dela u Nemačkoj i širom Evrope, pre i tokom Drugog svetskog rata, većinu zaplenjujući od Jevreja ili ih prisiljavajući da ih prodaju po niskim cenama.