Austrija: Muzej vraća ukradenu Klimtovu sliku


Uprava Muzej savremene umetnosti u Salcburgu saopštila je da će sliku Gustava Klimta, koju su nacisti oteli, da vrati potomku prvobitne vlasnice

Gustav Klimt

SALCBURG – Uprava Muzej savremene umetnosti u Salcburgu saopštila je da će sliku Gustava Klimta (1862-1918), koju su nacisti oteli, da vrati potomku prvobitne vlasnice. Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), reč je o slici pod naslovom “Litzlberg am Attersee” (Liclberg na jezeru Ater), veličine 110 puta 110 santimetara, koju je Klimt naslikao 1915. godine, a koja se procenjuje na 30 miliona evra.

Slika, koju su nacisti oteli 1941. od austrijske Jevrejke Amalije Redlih nakon njene deportacije u koncetracioni logor, biće vraćena njenom unuku i jedinom živom nasledniku, 83.godišnjem Džordžu Jorišu koji živi u Montrealu.

U skladu sa zakonom o restituciji, koji je donet 1998, Austrija je dosad vratila oko 10.000 slika koje su nacisti konfiskovali tokom Drugog svetskog rata.

Izvor: www.novosti.rs

Umetnici moraju da napuste „Srbijateks“


Epilog spora oko ateljea, koje ”Luka Beograd” ustupa bez naknade, još se ne nazire. Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku donelo odluku o iseljenju umetnika

 Galerija u umetničkom kvartu SOHO

Galerija u umetničkom kvartu SOHO

NADU da se neko najzad setio umetnika i njihovih potreba zamenila je strepnja: Zgradu “Srbijateksa”, od 16.000 kvadrata, koju je Kompanija “Luka Beograd” nameravala celu da ustupi umetnicima na besplatno korišćenje, po svemu sudeći, moraće narednih nedelja da napuste i oni koju tu već imaju ateljee. Iako je ta zgrada oduvek služila za skladištenje tekstila, a slikari u ateljejima stvaraju svoja platna, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, pozivajući se na određene zakone, donelo je odluku o iseljenju umetnika.

Većina ateljea koje su pre dve ili tri decenije delili grad Beograd i država otkupljeni su ili nisu u upotrebi. Zato je odluka Ministarstva za infrastrukturu neprijatno iznenadila umetnike koji su sada u zgradi u Dunavskoj ulici, ali i pet stotina stvaralaca koji su se prijavili “Luci”.

– Umetnici predstavljaju lepše lice Srbije. Oni su najčešće najbolji ambasadori ove zemlje, i zaslužuju svu pažnju i pomoć šire zajednice – lični je stav Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu. – Međutim, obaveza Ministarstva je da brani zakonitost. Uz puno razumevanje za egzistencijalne probleme umetnika ove zemlje, oni se ne mogu rešavati samo radom jednog ili dva ministarstva već angažovanjem svih državnih potencijala.

Kako nam je objašnjeno u Ministarstvu mimoilaženje između njih i umetnika nastalo je zbog propisa o lučkoj delatnosti. Posebnim zakonom, luke i pristaništa proglašeni su za dobra od opšteg interesa i uživaju posebnu zaštitu. Propisano je da se na lučkom području mogu obavljati samo lučke delatnosti. Zakon jasno propisuje da Vlada, na predlog Agencije za upravljanje lukama, utvrđuje lučko područje za svaku luku.

– Davanjem na besplatno korišćenje lučkog skladišnog prostora, “Luka Beograd” pokušala je mimo zakonom propisane procedure da određuje da li nešto pripada budućem lučkom području. Umesto da unapređuje razvoj lučke delatnosti, što je po zakonu dužna da čini, u slučaju izdavanja skladišnog prostora “Srbijateks” direktno menja delatnost koju obavlja – objašnjavaju u Ministarstvu za infrastrukturu.

U “Luci Beograd”, međutim, tvrde da je nedopustivo bilo kakvo pozivanje na odredbe zakona čija primena u praksi još nije moguća, a sve sa ciljem “popunjavanja vremenskog vakuuma”.

– Agencija za upravljanje lukama još nije osnovana i jasno je da lučko područje nije određeno – kaže Tijana Munišić, direktor sektora za komunikacije “Luke Beograd”. – Odredbe zakona koje se odnose na luke mogu se primenjivati tek kada se formira Agencija, a do tada svako pozivanje na primenu ovih odredaba je bespredmetno i nesuvislo.

Sagovornica se poziva na zakon o privrednim društvima, po kome i “Luka” pored osnovne može da obavlja i druge delatnosti, kao što je davanje skladišnog prostora u zakup.

– Kako je, s jedne strane, Zakonom o privrednim društvima dozvoljeno privrednom društvu obavljanje svih dozvoljenih delatnosti, a kako se, s druge strane, još nisu stekli uslovi za primenu odredaba o lukama iz Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama kao leks specijalisa u ovoj oblasti, jasno je da “Luka Beograd” može da obavlja sve delatnosti na području na kojem se nalazi a za koje još nisu utvrđene granice budućeg lučkog područja – zaključuje Munišić.

Izvor: www.novosti.rs

Pismo udruženja ”Fraktal 3” ministru Mrkonjiću


Posle odluke Ministarstva da se prostor u nekadašnjoj zgradi “Srbijateksa” vrati lučkoj nameni, a koji je “Luka Beograd” jednim delom ustupila umetnicima za ateljee i galerije, otvorenim pismom ministru Milutinu Mrkonjiću obratilo se udruženje “Fraktal 3”

Fraktal 3

POSLE odluke Ministarstva za infrastrukturu da se prostor u nekadašnjoj zgradi “Srbijateksa” vrati lučkoj nameni, a koji je “Luka Beograd” jednim delom ustupila umetnicima za ateljee i galerije, otvorenim pismom ministru Milutinu Mrkonjiću obratilo se udruženje “Fraktal 3”. Ovo umetničko udruženje, koje okuplja oko hiljadu stvaralaca, nedavno je otvorilo galeriju u “Luci”, kao deo projekta “Soho u Beogradu”.

– Umetnost je, čini nam se, postala omiljena pretpostavka za potkusurivanje i gde treba i gde ne treba, i gde mora i gde ne mora – navode u pismu. – Radovali smo se projetku “Soho u Beogradu” i odluci “Luke Beograd” da ga pokrene. Znamo da zgrada “Srbijakteksa” nikad nije bila u funkciji lučkog pretovarno-magacinskog prostora, pa samim tim ni mi ne možemo biti lučki radnici. Ali, to neki ne znaju.

Fraktalci” podsećaju da su nam umetnici krčili put u svet, potirali naše greške i poraze, naše gluposti i nepromišljenosti.

– Izvesno je da to čine i danas. Da nam nije umetnosti – i sportiste pod umetnike svrstavamo – mnogo teže bi nam bilo objasniti ko smo i odakle smo. Svet milosti nema – da naši umetnici nemaju kvalitet niko ih ne bi priznao i niko Srbiju ne bi prepoznao.

Ono što je udruženje “Fraktal 3” učinilo, pišu oni, za podsticaj je svim stvaraocima koji su nadu zagubili u bedi koja nas okružuje.

– Uspeli smo da za samo četiri meseca postojanja osmislimo manifestaciju “Noć otvorenih ateljea”. U Beogradu, Novom Sadu i celoj Vojvodini više od 130.000 ljubitelja umetnosti družilo se sa slikarima, vajarima, keramičarima, fotografima, dizajnerima, kreatorima, multimedijalnim umetnicima… Može li se doslutiti ta lepota?!

Za samo sedam dana i noći rada, podsećaju oni, potpuno ruiniranu prostoriju u zgradi “Srabijateksa” adaptirali su u galeriju “Fraktal”.

– Nijedno ministarstvo i nijedna institucija kulture nisu nam ni sa jednim jedinim dinarom pomogli. Ne mari, ponosni smo na sve što smo uradili, ponosni smo i na ono što smo zacrtali da uradimo. Nemojte nas u tome sprečavati. Nemojte u nama ubijati i ono malo vere i nade što nam preostade od vaših prethodnika. Nama je postojanje i opstanak manifestacije “Noć otvorenih ateljea” i otvaranje galerije “Fraktal” već dovoljna svečanost, zaključuje se u pismu Mrkonjiću.

ATAK NA KULTURU

U pismu se ističe da je najevidentniji znak svekolikog poraza atak na kulturu i umetnost i na one koji za njih žive.

– Mali narodi i male države imaju manje nade i manje sreće od velikih, ali neretko i više hrabrosti, više duše i više morala. Malo smo prisutni u svetu sveopštih vrednosti, a da li je nesmotrenost opravdanje da se i to malo potre.

Izvor: www.novosti.rs

Raši Todosijeviću nagrada Bijenala u Veneciji


Paviljon Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, sa postavkom ”Svetlost i tama simbola” Raše Todosijevića, dobio je danas Unikredit Venecijansku nagradu.

Raša Todosijević

Paviljon Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, sa postavkom ”Svetlost i tama simbola” Raše Todosijevića, dobio je danas Unikredit Venecijansku nagradu.

Nagrada se dodeljuje za podršku i posvećenost kulturi i budućnosti savremene umetnosti, a Teodosijeviću je dodeljena jednoglasno. Njemu će pripasti ček od 150.000 evra, a nagrađeno delo će biti sastavni deo Unikreditove kolekcije i predato Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Predstavnik Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, Todosijevićev projekat “Svetlost i tama simbola”, izabrao je u januaru stručni savet koji je formiralo Ministarstvo kulture. Savet je za realizatora projekta odredio Muzej savremene umetnosti Vojvodine, a Živka Grozdanića za komesara nastupa Srbije.

Bijenale umetnosti u Veneciji, ustanovljeno 1895. godine, održava se svake neparne godine, dok su parne godine posvećene Bijenalu arhitekture.

Na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koji se zvanično otvara u sutra i trajaće do 27. novembra, učestvuje rekordnih 88 zemalja, od kojih su mnoge kao i Srbija već otvorili nacionalne paviljone.

Projekat srpskog predstavnika na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji, kao i ostale nacionalne izložbe, prati temu centralne izložbe 54. Bijenala ILLUMInazioni – ILLUMInations, svetlost.

Todosijevićev projekat čine tri međusobno povezana segmenta izložbe: prvi deo su radovi pod zajedničkim nazivom “Dnevnik”, 120 manjih radova u različitim materijalima i dimenzijama, čiji se sadržaji dopunjuju i menjaju što omogućava komunikaciju sa posetiocima.

Drugi deo izložbe su radovi “Instalacije” iz postojećih umetničkih zbirki a neki su dorađeni ili ponovo izvedeni, poput rada ”Skulptura”, koji se sastoji iz pedesetak čajnika ispunjenih cementom.

Izložena je i serija instalacija pod zajedničkim nazivom “Gott liebt die Serben” najpoznatija serija umetnikovih radova izlagana širom sveta kojima Todosijević vodi raspravu o promenljivosti značenja i interpretacije simbola u zavisnosti od istorijskih prilika i ideoloških matrica.

Predstavljena je i serija “Instalacije klavira ili pianina”, čije su klavijature probodene štapovima za hodanje, a takođe su podređeni ideji koja dovodi u pitanje smisao izraza “klasični materijali”.

Probodeni klaviri nastali su od klasičnih instrumenata i arhajskih štapova koji simbolišu kako starost i nemoć tako i patrijarhalnost, vođu, moć.

Treću grupu radova na izložbi čine fotografije, sažete retrospekcije Todosijevićevih performansa sa početka 70-ih, bilborda iz 90-ih i kraja prve decenije 21. veka.

Izložbu prati obiman katalog u kome su reprodukcije i podaci o mnogim ranijim radovima Todosijevića, biografija i stručni tekstovi.

Izvor: www.novosti.rs