Raši Todosijeviću nagrada Bijenala u Veneciji


Paviljon Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, sa postavkom ”Svetlost i tama simbola” Raše Todosijevića, dobio je danas Unikredit Venecijansku nagradu.

Raša Todosijević

Paviljon Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, sa postavkom ”Svetlost i tama simbola” Raše Todosijevića, dobio je danas Unikredit Venecijansku nagradu.

Nagrada se dodeljuje za podršku i posvećenost kulturi i budućnosti savremene umetnosti, a Teodosijeviću je dodeljena jednoglasno. Njemu će pripasti ček od 150.000 evra, a nagrađeno delo će biti sastavni deo Unikreditove kolekcije i predato Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Predstavnik Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, Todosijevićev projekat “Svetlost i tama simbola”, izabrao je u januaru stručni savet koji je formiralo Ministarstvo kulture. Savet je za realizatora projekta odredio Muzej savremene umetnosti Vojvodine, a Živka Grozdanića za komesara nastupa Srbije.

Bijenale umetnosti u Veneciji, ustanovljeno 1895. godine, održava se svake neparne godine, dok su parne godine posvećene Bijenalu arhitekture.

Na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koji se zvanično otvara u sutra i trajaće do 27. novembra, učestvuje rekordnih 88 zemalja, od kojih su mnoge kao i Srbija već otvorili nacionalne paviljone.

Projekat srpskog predstavnika na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji, kao i ostale nacionalne izložbe, prati temu centralne izložbe 54. Bijenala ILLUMInazioni – ILLUMInations, svetlost.

Todosijevićev projekat čine tri međusobno povezana segmenta izložbe: prvi deo su radovi pod zajedničkim nazivom “Dnevnik”, 120 manjih radova u različitim materijalima i dimenzijama, čiji se sadržaji dopunjuju i menjaju što omogućava komunikaciju sa posetiocima.

Drugi deo izložbe su radovi “Instalacije” iz postojećih umetničkih zbirki a neki su dorađeni ili ponovo izvedeni, poput rada ”Skulptura”, koji se sastoji iz pedesetak čajnika ispunjenih cementom.

Izložena je i serija instalacija pod zajedničkim nazivom “Gott liebt die Serben” najpoznatija serija umetnikovih radova izlagana širom sveta kojima Todosijević vodi raspravu o promenljivosti značenja i interpretacije simbola u zavisnosti od istorijskih prilika i ideoloških matrica.

Predstavljena je i serija “Instalacije klavira ili pianina”, čije su klavijature probodene štapovima za hodanje, a takođe su podređeni ideji koja dovodi u pitanje smisao izraza “klasični materijali”.

Probodeni klaviri nastali su od klasičnih instrumenata i arhajskih štapova koji simbolišu kako starost i nemoć tako i patrijarhalnost, vođu, moć.

Treću grupu radova na izložbi čine fotografije, sažete retrospekcije Todosijevićevih performansa sa početka 70-ih, bilborda iz 90-ih i kraja prve decenije 21. veka.

Izložbu prati obiman katalog u kome su reprodukcije i podaci o mnogim ranijim radovima Todosijevića, biografija i stručni tekstovi.

Izvor: www.novosti.rs

Pariz: Srpski umetnici na ceni


Ljuba Popovic

Na nedavnoj aukciji u pariskoj kući „Arkirial“ za dela naših autora vladalo veliko interesovanje. Ljubino platno „Stvaranje Androida“ prodato za blizu 35.000 evra

PRAVI spektakl priređen je u ponedeljak popodne u poznatoj pariskoj aukcijskoj kući „Arkirial“ na Jelisejskim poljima. Među brojnim delima savremenih umetnika iz celog sveta, prodato je i nekoliko slika naših autora, a od nekih cena vam se moglo zavrteti u glavi.

Između ostalih, na prodaji su bile tri slike Ljube Popovića, dve Dada Đurića i jedna Vladimira Veličkovića. Poznato Ljubino platno „Stvaranje Androida“ (266 h 202 santimetra) iz 1970. godine, koje se nalazi i na naslovnim stranama monografija, promenilo je vlasnika za čak 29.000 evra, na šta treba dodati i troškove poreza na promet, što ukupno iznosi blizu 35.000. Posle velikog nadmetanja, koje je počelo od 10.000 evra, sliku je kupio kolekcionar iz Normandije.

Motiv iz Dalmacije Zorana Mušića, iz 1950. godine, ulje formata 33 sa 41 santimetar, dostiglo je konačnu cenu od 41.860 evra.

– Naravno da sam zadovoljan – kaže Ljuba za „Novosti“. – Godi kad znate da vam se slike tako skupo prodaju. Ovo je druga koja je otišla za toliko para. Pre nekoliko godina jedno moje platno je u Belgiji kupljeno za 45.000. Tako utvrđujem rejting. Znam sad koliko vrede, ne mogu da tražim ni više, ni manje.

Ljubino manje platno, „Kupola, rascvetavanje“ (1962), 101 h 214 santimetara, prodato je za 12.352 evra, dok je „Biser“ (1973/74), formata 100 h 81, našao novog vlasnika za 4.784.

Pad“ Vladimira Veličkovića, iz 1989. godine, nešto manjih dimenzija, 92 h 65 santimetara, „udomljen“ je za 7.000, odnosno 8.372 evra s porezom.

Dadovo ulje na panelu, bez naslova, iz 1997. godine, razmera 240 h 130, prodato je za 13.156 evra, dok je njegovo takođe bezimeno delo novijeg datuma, akrilik na čaršavu (216 h 150) zbog nepostojanosti materijala na kom je crtano, novog vlasnika pronašlo za „svega“ 4.545 evra.

Ova aukcijska prodaja, na kojoj su se našla i dela Lindstroma, Alešinskog, Žurnijaka i drugih, izazvala je veliko interesovanje publike, a među posmatračima aukcije viđeni su i neki ljubitelji slikarstva iz Srbije.

Zanimljivo: METLA ZA 18.000 EVRA NA zanimljivoj aukciji prodata je, između ostalog, i jedna – metla, i to za blizu 18.000 evra. Reč je o „Glavi“ Gastona Šesaka. Komprimovana artistička lepota, na prostoru od svega 10 sa 14 santimetara, gvaš „Plavi leptiri“ Sema Frensisa dostigao je cenu od 28.700 evra!

Izvor: www.novosti.rs