Време културног хаоса


Овде се данас вреднује брза, инстант уметност, која још није прошла кроз суд времена, каже Џоја Ратковић Гавела

 

Сопствени пут, рад Џоје Ратковић Гавеле

Уметнички кредо Џоје Ратковић Гавеле, чије илустрације, цртеже и карикатуре, настајале у периоду од дугих 40 година стваралаштва, од вечерас у 19 сати можете да видите на ретроспективној изложби у Музеју примењене уметности под називом „Са ветрењачама”,језгровитоје описао кустос поставке Слободан Јовановић: „Назив изложбе описује идејну повезаност ауторке са проблемима и дилемама блиским Дон Кихоту, Сизифу, Хофману или Кафкиним ликовима. Иронија и сатира се мешају у виђењу друштва које ’не види себе’. Крајњи продукт оваквог поступка је бескомпромисан став да је доследност основна карактеристика уметничког ангажмана”.

И истина је, како каже ова уметница, у кратком разговору вођеном у паузи између постављања радова на зид галерије, да је бескомпромисност црта њеног карактера и кад промишља и кад ствара и кад критикује.
Најпрео промишљању. Радова је више од 300, стварани су још од 1969. године и спадају у сам врх српске и аустријске илустрације друге половине двадесетог века.Њених руку дела покушај су да живот, пун невоља, мрачних ћошкова и оштрих ивица преобуче у светлост.

–Истина није у ономе што могу да додирнем, већ у ономе иза, ономе што нас дубоко узнемирава или радује. О чему промишљам. Ја сам само инструмент за обелодањивање те истине. Мотиви бирају мене. Окупирају ме и узбуђују, нагоне ме на умовање и рад.

Што нас доводи до стварања. Иако је јако дуго била заокупљена цртежом,данас се углавном бави само сликарством и то је потпуно задовољава. Тражи, испитује. И ужива.

– Док сам цртала, имала сам осећај да ми је све време нешто недостајало. И то нешто ме је терало даље. Сликарство је за мене увек било тајна, празник, нешто посебно, нешто што ми је дуго времена било недоступно. Јер, супруг и ја нисмо имали довољно новца да обоје сликамо па сам се бавила техником која, условно речено, мање кошта. Аликоја ми је, искрено, много, много пружила. Међутим, деценијама сам, заправо, цртала у боји, па је сликарство дошло као продужетак свега тога – каже Џоја Ратковић Гавела.

Односно, како то са дистанце објашњава Никола Кусовац, стиче се утисак да је њено опредељење за рад техником уља на платну дошло као израз унутрашње тежње за слободом, као потреба да се после исцрпљујуће цртачке борбе са материјом предахне и нађе одушка у лагоднијем медију и окретању од животних проблема ка животним радостима – ћерки, унуци, најмилијима, пејзажима… Зарад бега од опоре реалности.

И ту долазимо до критике. Која датира од повратка у Србију, који се десио претри године. Трансформацију је доживела и она али и друштво у које се вратила. Што се овог другог тиче, тај преображај добио је негативан предзнак.

– Овде данас влада једна врста културног хаоса у којем се не вреднују прави квалитети. Вреднује се брза, инстант уметност, она која још није прошла кроз суд времена. Праве ствари морају да се брусе, да се усавршавају до ситних кристала. Тај рад, труд, непрекидан лични напредак, то, изгледа, овде више није важно. Лично, осећам се као да сметам и то осећам од кадасам се вратила. То ме, наравно,растужује али не и паралише. Напротив.

Izvor: www.politika.rs

Pariz: Srpski umetnici na ceni


Ljuba Popovic

Na nedavnoj aukciji u pariskoj kući „Arkirial“ za dela naših autora vladalo veliko interesovanje. Ljubino platno „Stvaranje Androida“ prodato za blizu 35.000 evra

PRAVI spektakl priređen je u ponedeljak popodne u poznatoj pariskoj aukcijskoj kući „Arkirial“ na Jelisejskim poljima. Među brojnim delima savremenih umetnika iz celog sveta, prodato je i nekoliko slika naših autora, a od nekih cena vam se moglo zavrteti u glavi.

Između ostalih, na prodaji su bile tri slike Ljube Popovića, dve Dada Đurića i jedna Vladimira Veličkovića. Poznato Ljubino platno „Stvaranje Androida“ (266 h 202 santimetra) iz 1970. godine, koje se nalazi i na naslovnim stranama monografija, promenilo je vlasnika za čak 29.000 evra, na šta treba dodati i troškove poreza na promet, što ukupno iznosi blizu 35.000. Posle velikog nadmetanja, koje je počelo od 10.000 evra, sliku je kupio kolekcionar iz Normandije.

Motiv iz Dalmacije Zorana Mušića, iz 1950. godine, ulje formata 33 sa 41 santimetar, dostiglo je konačnu cenu od 41.860 evra.

– Naravno da sam zadovoljan – kaže Ljuba za „Novosti“. – Godi kad znate da vam se slike tako skupo prodaju. Ovo je druga koja je otišla za toliko para. Pre nekoliko godina jedno moje platno je u Belgiji kupljeno za 45.000. Tako utvrđujem rejting. Znam sad koliko vrede, ne mogu da tražim ni više, ni manje.

Ljubino manje platno, „Kupola, rascvetavanje“ (1962), 101 h 214 santimetara, prodato je za 12.352 evra, dok je „Biser“ (1973/74), formata 100 h 81, našao novog vlasnika za 4.784.

Pad“ Vladimira Veličkovića, iz 1989. godine, nešto manjih dimenzija, 92 h 65 santimetara, „udomljen“ je za 7.000, odnosno 8.372 evra s porezom.

Dadovo ulje na panelu, bez naslova, iz 1997. godine, razmera 240 h 130, prodato je za 13.156 evra, dok je njegovo takođe bezimeno delo novijeg datuma, akrilik na čaršavu (216 h 150) zbog nepostojanosti materijala na kom je crtano, novog vlasnika pronašlo za „svega“ 4.545 evra.

Ova aukcijska prodaja, na kojoj su se našla i dela Lindstroma, Alešinskog, Žurnijaka i drugih, izazvala je veliko interesovanje publike, a među posmatračima aukcije viđeni su i neki ljubitelji slikarstva iz Srbije.

Zanimljivo: METLA ZA 18.000 EVRA NA zanimljivoj aukciji prodata je, između ostalog, i jedna – metla, i to za blizu 18.000 evra. Reč je o „Glavi“ Gastona Šesaka. Komprimovana artistička lepota, na prostoru od svega 10 sa 14 santimetara, gvaš „Plavi leptiri“ Sema Frensisa dostigao je cenu od 28.700 evra!

Izvor: www.novosti.rs