Tuluz: Vladimir Veličković – Retrospektiva


Akademik Vladimir Veličković

Akademik Vladimir Veličković o velikom uspehu koji je postigla njegova retrospektivna izložba u Tuluzu. Samo prve nedelje ovaj likovni spektakl videlo je 2.600 ljubitelja umetnosti

U Muzeju moderne umetnosti u Tuluzu, bivšoj klanici, na tri hiljade kvadratnih metara, akademiku Vladimiru Veličkoviću priređena je retrospektivna, do sada najveća izložba. Dela – njih oko 150 – su pozajmljena iz uglednih javnih i privatnih zbirki, kao i muzeja, počev od Bobura do našeg Muzeja savremene umetnosti.

Ono što je zaprepastilo organizatore ovog projekta, a i samog našeg slikara je dnevna poseta. Samo prve nedelje ovaj likovni spektakl videlo je 2.600 ljubitelja umetnosti. To se, kako su konstatovali u ovom muzeju, nije dogodilo tokom deset godina njihovog postojanja.

Veličkovića su u Beograd, ovih dana, nakratko “privele” obaveze oko žiriranja i dodele nagrada mladim umetnicima za crtež, iz fonda koji je osnovao i koji nosi njegovo ime.

* Da li su slike na retrospektivi u Tuluzu predstavljene hronološki?

– Nema tog banalnog pristupa. Prostor je dozvoljavao da se moj opus predstavi po temama, a unutar tema onda postoji hronologija. Treći parametar je bio odnos crtež – slika. U tom kontekstu moglo se prepoznati da su se neke teme, koje sam načeo šezdesetih, ponovo pojavile u periodima mog kasnijeg stvaralaštva. To sve svedoči i o koherentnosti u tom poslu.

MUZEJI NEDOPUSTIVO je da su zatvorena dva najznačajnija naša muzeja u Beogradu. Radovi na Narodnom muzeju nisu još ni počeli. Očigledno je da kultura nije prioritet države. Muzeji odslikavaju stanje određene kulture, identiteta… Neću i ne mogu da razumem da nije tokom proteklih godina mogao da se nađe novac da se posao rekonstrukcije završi. To nisu enormne sume. Ali, kao što su mnoge fabrike i preduzeća propali sa privatizacijom i lošom politikom – i muzeji, valjda, treba da dele istu sudbinu?

* U jednoj od sala izloženo je i Pikasovo delo?

– To je pozorišna zavesa koju je Pikaso naslikao 1936. za komad “14. juni” Romena Rolana. Ona se čuva u depou Muzeja ali je za ovu priliku izložena u sali koja je pri samom ulazu. Ona se tematski uklopila u moju izložbu. Naime, njegova kompozicija se sastoji od nekih elemenata koji se pojavljuju na mojim slikama.

* Gavranova?

– I njih, ali i hromatski tu ima uklapanja, pogotovo sa mojim skorašnjim slikama, gde dominira plavičasto-siva gama. Ali sve je tako ispalo potpuno spontano.

* Da li vas to organizatori retrospektive porede sa Pikasom?

– Ne, ne. Srećom moje se slike gledaju kad se posetilac leđima okrene Pikasovoj zavesi. Ali, zaista je srećna okolnost da je sve ispalo kao da je to bila namera kada se radila postavka.

* Da li imate osećaj da ste i u Srbiji uvaženi koliko i u Francuskoj?

– Ne bih mogao da merim intenzitet uvažavanja. Zadovoljan sam situacijom i ovde i tamo.

* Ali akcije koje preduzimate su ipak vezane za ovaj teren – osnovali ste nagradu za crtež, poklonili literaturu za FLU?

– Ja sam kao mlad umetnik prošao mimo likovnih predavanja i prakse i ne znam koliko mi je to koristilo. Čini mi se, ipak, da sam, preskočivši taj period u ime arhitekture koju sam studirao, malo zakasnio u nekim neophodnim tehnološkim ostvarenjima. Zanat je važna stavka. To sad prepoznajem na svojim starijim slikama, onim iz šezdestih godina, koje sam radio onako kako sam znao i umeo. I, vidi se da je to urađeno tehnološki nevešto.

* Pitanje je, ipak, bilo vezano za motiv vašeg angažmana u galeriji “Haos” i na FLU?

– Baza za Fond koji se tiče crteža je moja nacionalna penzija. Ovde sam je dobio i red je da se ovde i potroši. Taj novac je mnogo potrebniji u Srbiji, nego u Francuskoj. Potrebniji je mladima na početku karijere, nego meni. A bogaćenje biblioteke FLU ima bazu u nagradi koju sam svojevremeno dobio od Fondacije Karić.

* Mnogim mladim umetnicima iz Srbije pomogli ste kao njihov profesor u Parizu?

– Jedan broj njih se snašao, opstaju. Danas je vrlo teško. Mnogo je teže mladom umetniku da se afirmiše danas nego u vreme moje mladosti. Ne samo da je Pariz konglomerat ljudi iz svih krajeva sveta koji traže afirmaciju, nego je danak uzela i ekonomska kriza. Tu su najgore prošli mladi. Ima mnogo oklevanja kod galerista koji bi pre da odigraju na sigurnu kartu, nego da rizikuju. Galeristi se odlučuju za etablirane vrednosti, jer tu je zarada izvesnija i lakše se prepoznaje investicija. A, ovde je u vreme moje mladosti postojala politika otkupa i politika dodele ateljea. Te stavke su danas potpuno ukinute.

Izvor: Novosti.rs

Published by

Admin

profesor Darko Lazic