Umetničke slike


PC Press: www.prodajaslika.info
PC Press: www.prodajaslika.info

Sajt www.prodajaslika.info je sajt modernog dizajna koji je namenjen online trgovini i prodaji umetničkih dela srpskih umetnika i slikara. Sajt postoji već tri godine i uspešno se bavi prodajom i trgovinom umetničkim slikama i umetninama. Nastao je kao težnja da se i srpskim web-om pokrene online trgovina koja je 2011. godine bila zanemarljiva. Iz godine u godinu ovaj vid prodaje napreduje, i Srbi se polako navikavaju da kupuju iz fotelje uz nekoliko klikova. Do sada nemoguć koncept trgovine u Srbiji, zbog opšteg nepoverenja ljudi, postaje moguć zbog ravoja ekspresnih službi isporuke paketa i proizvoda i kućne dostave po povoljnim cenama u roku od 24 h! To je princip i ovog sajta, svaka kupljena slika će biti isporučena u roku od 24 h na kućnu adresu, a plaćanje se vrši pouzećem. Na sajtu je zastupljeno preko 150 najboljih srpskih slikara sa preko 250 umetničkih slika različitih dimezija i tehnika. Najzastupljenija je tehnika ulje na platnu, sa tematikom pejzaža, mrtve prirode, aktova, balerina, životinjama, apstrakcijama… Mogući su svi vidovi plaćanja slika, pa čak i na rate! Do sada je prodato nekoliko stotina umetnina. Sajt je otvoren za saradnju sa mladim i neafirmisanim slikarima i stalno traga za novim saradnicima. Slike se isporučuju i u inostranstvo uz sređivanje obaveznih dokumenata za transport slike. Pakovanje slika je dovedeno do savršenstva jer se pakuju u stiropor i karton, i obezbeđen je siguran i bezbedan transport umetnina. Kupovina je jednostavna i laka, prodaju se samo dostupne slike i zagarantovan je kvalitet, autentičnost i ručni rad. Cene su ispod tržišnih cena i po 30 %. Ako tražite poklon za prigodnu priliku ili dragu osobu, na pravom ste mestu. Većina slika je lukszno uramljena i poseduje sertifikat o autentičnosti slikara. Ako želite da saznate gde se nalazi srpska umetnost trenutno posetite sajt www.prodajaslika.info .

 

Kolekcija umetničkih slika Janos Mesaros na prodaju – Velika kolekcija umetničkih slika izlaganih puno puta, koje se nalaze u brojnim katalozima, kolekciju čine isključivo slike beogradskog slikara Janoša Mesaroša, svetski poznatog i priznatog slikara , tehnika je kombinovana na lesonitu i pastel, cene su izuzetno pristupačne, a mogu se i sniziti ako neko otkupi celu kolekciju slika, koju cini 9 slika. Slike je moguce lično preuzeti ili šaljem pouzećem !!! NAJVECI IZBOR SLIKA jANOSA mESAROSA NA JEDNOM MESTU ZA vAS, UZ VECE SLIKE IZDAJEMO I SERTIFIKAT AUTENTICNOSTI!!!
KONTAKTIRAJTE NAS I KUPITE SLIKU!!!

profesor Darko Lazic – 064/26-26-497

Igra, ulje na platnu, 64×80 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 1200 eura  – EKSKLUZIVNO!!! – Darko – 064/26-26-497

Igra, ulje na platnu, 64x80 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 1200 eura  - EKSKLUZIVNO!!!

Zagrljaj, ulje na platnu, 65×80 cm, sertifikat,  Janos Mesaros, 1200 eur – EKSKLUZIVNO!!! – Darko – 064/26-26-497

Zagrljaj, ulje na platnu, 65x80 cm, sertifikat,  Janos Mesaros, 1200 eura

Ljubav, ulje na platnu, 50×70 cm, sertifikat,  Janos Mesaros, 1000 eura – EKSKLUZIVNO!!! – Darko – 064/26-26-497

Ljubav, ulje na platnu, 50x70 cm, sertifikat,  Janos Mesaros, 1000 eura

Plava rapsodija, pastel kombinovana, bez 50×70 cm, sa ramom 76×96 cm,  luksuzno uramljena, sertifikat,  Janos Mesaros, 360 evra – Darko – 064/26-26-497

Plava rapsodija, pastel kombinovana, bez 50x70 cm, sa ramom 76x96 cm,  luksuzno uramljena, sertifikat,  Janos Mesaros, 360 evra

Crvena porodica, pastel kombinovana tehnika, luksuzno uramljena, bez rama 50×70 cm, sa ramom 74×94 cm, Janos Mesaros, 360 eura – Darko – 064/26-26-497

Crvena porodica, pastel kombinovana tehnika, luksuzno uramljena, bez rama 50x70 cm, sa ramom 74x94 cm, Janos Mesaros, 360 eura

Crno bela rapsodija, pastel luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Crno bela rapsodija, pastel luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

 Crno bela ljubav, pastel luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura – Darko – 064/26-26-497

Crno bela ljubav, pastel luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

 

Oker ples, pastel kombinovana, luksuzno uramljen, sa 48×58 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Oker ples, pastel kombinovana, luksuzno uramljen, sa 48×58 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Tri konja i bundeve, pastel kombinovana, luksuzno uramljen, sa 49×59 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura – Darko – 064/26-26-497

Tri konja i bundeve, pastel kombinovana, luksuzno uramljen, sa 49×59 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Plava idila, pun pastel luksuzno uramljen, sa 42×52 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Plava idila, pun pastel luksuzno uramljen, sa 42×52 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Plava igra, pun pastel, luksuzno uramljen, sa 52×42 cm, bez 35×25 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Plava igra, pun pastel, luksuzno uramljen, sa 52×42 cm, bez 35×25 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

 

Zelena porodica, pastel luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Zelena porodica, pastel luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Ljubav, pastel-kombinovana tehnika, 40×50 cm, sa ramom 65×75 cm, luksuzno uramljena, sertifikat, Janos Mesaros, 260 evra

Ljubav, pastel-kombinovana tehnika, 40x50 cm, sa ramom 65x75 cm, Janos Mesaros, 300 evra

Zelena rapsodija, pastel kombinovana,  luksuzno uramljen, sa 65×75 cm, bez 40×50 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 260 eura

Zelena rapsodija, pastel kombinovana,  luksuzno uramljen, sa 65x75 cm, bez 40×50 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 260 eura

Zeleni salas, pastel kombinovana, luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Zeleni salas, pastel kombinovana, luksuzno uramljen, sa 50×60 cm, bez 25×35 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 150 eura

Konji vrani, pun  pastel luksuzno uramljen, sa 74×54 cm, bez 50×30 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 260 eura – Darko – 064/26-26-497

Konji vrani, pastel luksuzno uramljen, sa 74×54 cm, bez 50×30 cm, sertifikat, Janos Mesaros, 260 eura

Nove slike će biti postavljene na ovoj strani sajta!!!

 

prof. Darko Lazic
www.prodajaslika.info
Tel. 064/26-26-497
Tel. +381/64-26-26-497
e-mail: motornavozila@yahoo.com

 

Jedan pogled na ovaj crtež reći će vam kakva ste osoba


Bacite pogled na ovu sliku – šta je prvo što vidite? Odgovor bi mogao da vam otkrije kakvim očima gledate na život.

Devojka ili starica?
Devojka ili starica?

Crtež koji poznat pod nekoliko naslova, “Mlada i stara žena“, “Devojka i starica“, “Supruga i tašta“, “Stara veštica i mlada žena“, predstavlja jednu od najpoznatijih optičkih iluzija.

Naime, na istoj slici su nacrtane i devojka i starica, ali tako da većina ljudi u prvi mah ne uoči obe. U zavisnoti od toga koju od njih dve prvo ugledate, postoje i različita tumačenja o tome šta to govori o vašoj ličnosti.

 

Iluzija stara više od vekaNajstarija forma ove iluzije se pojavila na čestitkama u Nemačkoj 1888, da bi potom osvanula u jednom američkom humorističkom magazinu 1915. Nacrtao ju je Britanac Eli Vilijam Hil.

 

Dva moguća odgovora:

1. Devojka

Devojka je na crtežu okrenuta licem od vas, gledajući u daljinu, a iz profila joj se vide nos i trepavice. Sa šešira joj viori beli veo, obučena je u raskošnu bundu, dekolte joj je diskretno otkriven, a oko vrata ima ogrlicu.

Tumačenje:
Ako ste na slici prvo ugledali devojku, prema popularnim interpretacijama, koje, doduše, nemaju potvrdu među psiholozima, vedrije ste prirode, mladalačkog duha i skloni optimističnom pogledu na svet.

2. Starica
Starica nam je okrenuta iz profila. Ono što je devojkino uvo, to je staričino oko, linija njenog obraza i vilice predstavlja nos starice, a ogrlica su staričine usne, dok veo na šeširu kod starice više liči na maramu kojom je zabrađena.

Tumačenje:
Ako vam je na prvi pogled na ovom crtežu bila starica, ili veštica, kako je neki nazivaju, moguće da ste po prirodi pesimističniji i oprezniji, skloni skepticizmu i stariji duhom.

Ponavljamo, ova tumačenja su deo popularne kulture i nemaju utemeljenje u teorijama stručnjaka.

Izvor teksta i slika: blic.rs

Porodica traži Matisovu sliku iz kolekcije otkrivene u Nemačkoj


Advokat porodice pokojnog pariskog trgovca umetničkih dela najavio je danas da će zvanično zatražiti povraćaj slike Anrija Matisa, pronađene među više od 1.400 umetničkih dela u Nemačkoj.

Kris Marinelo, koji predstavlja potomke trgovca Pola Rozenberga, rekao je da su nacisti od porodice konfiskovali Matisovu sliku “Portret žene koja sedi”. Marinelo je rekao danas da se nalazi u procesu podnošenja zahteva za povraćaj Matisa.
Marinelo je inače direktor organizacije Art Recovery International, specijalizovane za identifikovanje i povraćaj ukradenih, opljačkanih ili nestalih umetničkih dela.
Nemačko tužilašto je u utorak saopštilo da je otkrilo na stotine umetničkih dela vrhunskih slikara u jednom stanu u Minhenu.
Istražni organi su pronašli i zaplenili 121 uramljenu sliku i 1.285 neuramljenih umetničkih dela, vrednih oko milijardu evra – među kojima su ulja na platnu, litografije i akvareli velikih umetnika, poput Anrija Matisa, Pabla Pikasa, Maksa Libermana, Maksa Bekmana, Albrehta Direra, Marka Šagala i drugih.
Mediji ukazuju da dela potiču iz kolekcija jevrejskih poštovaoca umetnosti, koje su fašisti konfiskovali.

Sin naciste koji je čuvao pokradeno blago tvrdi da zna gde je Ćilibarska soba


Vest o tome da je u stanu ekscentričnog penzionera u Minhenu pronađeno umetničko blago koje su nacisti pokrali od Jevreja odjeknula je kao bomba u umetničkom svetu. Međutim, tvrdnja “čuvara” blaga da zna gde se nalazi čuvena Ćilibarska soba mogla bi da izazove još veći potres.

Restaurirana Ćilibarska soba u Sankt Peterburgu

Oko 1.400 slika neprocenjive vrednosti, među kojima su remek-dela Pikasa, Matisa, Renoara, Šagala, Klea, Kokoške i drugih, koje su nacisti oduzeli Jevrejima, nađeno je u stanu Kornelijus Gurlita, 79-godišnjeg sina kolekcionara umetničkih dela Hildebranda Gurlita.

Ispostavilo se da ta dela nisu uništena u savezničkom bombardovanju Drezdena 1945, već da ih je Gurlit stariji, koji je služio nacistima kao stručnjak za procenu umetnina, doneo u Minhen tokom 30-ih i 40-ih godina prošlog veka.
Juče je otkriveno da čudak koji je čuvao slike i koji se krije od policije zna gde se nalazi čuvena Ćilibarska soba, koju je ruski car Petar Veliki dobio na poklon od pruskog vladara Vilhelma I u 18. veku.

Ćilibarska soba, ili osmo svetsko čudo kako se naziva u umetničkom svetu, napravljena je od šest tona ćilibara i bila je obložena dragim kamenjem i zlatom. Nemci su je ukrali iz Letnjeg dvorca Katarine Velike u blizini tadašnjeg Lenjingrada.

Godine 1945. gubi joj se svaki trag, a njen nestanak smatra se najvećom misterijom Drugog svetskog rata. Procenjuje se da bi danas njena vrednost bila oko 250 milijardi dolara.

Kornelijus Gurlit je navodno rekao članovima porodice da zna šta se desilo sa Ćilibarskom sobom.
– Ceo život nam je govorio: “Pre nego što umrem, reći ću javnosti gde je Ćilibarska soba, ali ne pre toga” – izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za britanski “Dejli mejl” Ekhart Gurlit (65), Kornelijusov rođak.

U junu 1941. Hitlerove elitne jedinice izvršile su unvaziju na Rusiju. Kada su stigli do Lenjingrada, Ćilibarska soba je rastavljena i spakovana u dvadeset šest drvenih sanduka, a zatim transportovana u pruski grad Kenigzberg, današnji Kalinjingrad.
Godine 1944. Kenigzberg je bombardovalo Britansko ratno vazduhoplovstvo. Neposredno pre toga Ćilibarska soba je ponovo rastavljena i spakovana u sanduke ali joj se posle bombardovanja gubi svaki trag.

 

Iako se veruje da je uništena u požaru u tvrđavi u Kenigzberu u aprilu 1945, to nikada nije dokazano.
Kada se ima u vidu da je Hildebrand Gurlit bio stručnjka za umetnine u Trećem rajhu, tvrdnja njegovog sina Kornelijusa zvuči sasvim verodostojno.

Sin naciste u stanu krio umetničke slike vredne milijardu evra!


Oko 1.400 slika neprocenjive vrednosti, među kojima su remek dela Pikasa, Matisa, Renoara, Šagala, Klea, Kokoške, Kirhnera…koje su nacisti oduzeli Jevrejima, nađeno je u jednom stanu u Minhenu, objavio je nemački nedeljnik “Fokus” na naslovnoj starni novog broja.

Otto Dix

Za ova slavna dela verovalo se punih 70 godina da su nestala u savezničkom bombardovanju Drezdena 1945. godine. Vrednost umetničkih dela na današnjem tržištu je najmanje milijardu evra!

Nedeljnik “Fokus” preneo je i da je policija slike otkrila još 2011. godine, u stanu 80-godišnjeg sina kolekcionara umetničkih dela Hildebranda Gurlita, koji ih je u Minhen doneo tokom 30-ih i 40-ih godina prošlog veka.

Stan je pretražen jer je sin, Rolf Nikolaus Kornelijus Gurlit, bio pod sumnjom da je izbegavao da plaća porez, piše “Fokus”.

 

Ovo delo je prodao: “Krotitelj lavova” Maksa Bekmana

Reč je o riznici sakrivenoj u skromnom minhenskom stanu, u kome su decenijama naslagane jedna na drugu, u polumraku, među starim teglama od džema i smeću ležala dela najpoznatijih impresionista, kubista, modernista i ostalih umetnika koje je nacistički režim smatrao “degenerisanim”.
Hildebrand Gurlit, uslmljenik bez posla, prodao je neke od slika tokom godina, prenosi Frans pres, navodeći da je, uprkos tome što mu je baka bila Jevrejka, Gurlit bio potreban Trećem rajhu kao stručnjak za umetnost i zbog široke mreže kontakata koje je održavao.

Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels ovlastio je Gurlita da izvozi umetnička dela, koje su nacisti proglasili za “izopačena”.

Hildebrand Guirlit nastavio je mirno da živi i posle Drugog svetskog rata trgujući tajno umetninama, dok je javno tvrdio da je kolekcija nestala u bombardovanju Drezdena. Tragično je nastradao 1956. godine u saobraćajnoj nesreći.

 

“Dva jahača na plaži” Maksa Libermana

Njegov sin nastavio je da se bavi očevim poslom, kako piše “Fokus”, tajno preprodajući pojedina umetnička dela. Pravi identitet Kornelijusa Gurlita otkriven je sasvim slučajno u vozu na relaciji Cirih – Minhen.

Septembra 2010. godine, tragajući za bogatim Nemcima koji u džepovima nose hiljade evra sa ilegalnih računa u Švajcarskoj, gde čuvaju novac izbegavajući porez, carinici su primetili  nervoznog Rolfa Kornelijusa Gurlita.

U pasošu mu je pisalo da je rođen 1933. u Hamburgu sa prebivalištem u Salcburgu. Prema pisanju  “Fokusa”, njegova nervoza, tvrdnja da je bio zbog posla u galeriji Korinfeld u Bernu, i činjenica da je imao 9.000 evra uz sebe, izazvalo je sumnju.

Švajcarska galerija se ogradila

 

Švajcarska umetnička galerija Kornfeld distancirala se danas od članka u nemačkom nedeljniku “Fokus” u kojem se navodi da je 2011. godine otkriveno 1.400 dela velikih umetnika, a da su neka od tih dela bila u vlasništvu
Jevreja koje su progonili nacisti. “Poslednji profesionalni i lični kontakti između galerije Kornfeld u Bernu i Kornelijusa Gurlita su bili 1990. godine”, navodi se u
saopštenju galerije. Galerija je u to vreme dozvolila Gurlitu da na aukcijskoj prodaji za 38.250 franaka (29.860 dolara) proda dela raznih umetnika. Ti prodati
radovi su uklonili iz nemačkih muzeja 1937. godine nacisti, smatrajući da je to “degenerativna umetnost”, objasnila je galerija.

Ispostavilo se da ne živi u  Salcburgu, da ne plaća porez, ne prima ni platu ni penziju, čak ni socijalnu pomoć. “Čovek koji ne postoji”, tako ga opisuju nemački novinari.

 

Delo Otta Dixa

Bilo je to dovoljno za pretres stana u Minhenu, a ono što su istražitelji našli ostavilo ih je bez reči. Od poda do tavanice, od spavaće sobe do kupatila, gomile starih tegli, a iza njih umetničko blago.

“Fokus” piše da je 300 otkrivenih dela bilo izloženo 1937. godine u Minhenu. Hitler je tom izložbom želeo Nemcima da pokaže “šta ne treba da vole”.

Blago minhenskog stana

 

  • 121 uramljena slika
  • 1.285 neuramljenih umetničkih dela
  • vrednost oko milijardu evra
  • litografije, akvareli velikih umetnika
  • dela Anrija Matisa, Pabla Pikasa, Maksa Libermana, Albrehta Direra, Marka Zaharoviča Šagala…
  • najstarije delo potiče iz 16. veka
  • otkriveno do sada nepoznato delo Šagala (jevrejskog slikara rođenog u Rusiji)
  • ukupno otkriveno 1.401 delo, saopštio tužilac

 

Slike je Kornelijusov otac otkupljivao u bescenje od Jevreja 1933. godine koji su na taj način kupovali  kartu u jednomn pravcu – beg iz Nemačke.

Poreznici su, usput, našli i ono što su očekivali, tajni račun Rolfa Kornelijusa Gurlita sa stotinama hiljada evra do kojih je došao tajnom prodajom umetničkih dela.

 

Delo Marka Šagala

Šta će biti sa ovbim blagom, još nije jasno. Pominje se da će deo biti vraćen potomcima Jevreja koji su ih u bescenje prodavali. Postoji i verovatnoća da će, zbog činjenice da je Kornelijusov otac ipak “otkupio” vredna dela, većina legalno ostati u posedu danas 80-togodišnjeg sina.
U nađenoj kolekciji nalaze se velika dela 20. veka, među njima i nemačkih slikara Emila Noldea, Franca Marka, Maksa Bekmana i Maksa Libermana. Među njima je nađena i slika Anri Matisa, koja je pripadala jevrejskom kolekcionaru Polu Rozenbergu.

Jevreji ljuti, traže objašnjenje za držanje u tajnosti

 

Centralni savet Jevreja Nemačke traži sveobuhvatno objašnjenje, a advokati jevrejskih naslednika su ljuti, zato što se pronalazk ovog umetničkog blaga držao u tajnosti. To je, kažu, u suprotnosti sa Vašingtonskom deklaracijom u kojoj su se 44 zemlje dogovorile o postupcima prema umetničkim delima, zaplenjenim u vreme Drugog svetskog rata.

 

Nacisti su masovno oduzimali umetnička dela u Nemačkoj i širom Evrope, pre i tokom Drugog svetskog rata, većinu zaplenjujući od Jevreja ili ih prisiljavajući da ih prodaju po niskim cenama.

Amerikanci nakon rata ispitivali trgovca koji je krio nacističko blago, pa ga – pustili


Američka vojna dokumenta otkrivaju da je Hildebrant Gurlit, nemački trgovac umetničkim predmetima – i sam delimično jevrejskog porekla – koji je sarađivao sa nacistima i od Jevreja u bescenje otkupljivao i na drugi način dobavljao najvrednija dela moderne umetnosti koju su nacisti proglasili “degenerisanom”, u burnim poratnim vremenima 1945. bio podvrgnut ispitivanju – i pušten da zadrži većinu dragocenih umetničkih dela.

Američki vojnici pored jedne od slika iz kolekcije Hildebranda Gurlita tokom rata: Iako su ga sumnjičili da trguje nacističkim blagom, pustili su ga

Hildebrant Gurlit je otac Kornelijusa Gurlita u čijem stanu u Minhenu je u okviru istrage zbog izbegavanja poreza nedavno pronađena neverovatno vredna i potpuno nepoznata kolekcija dela moderne umetnosti.

 

Na saslušanju kod Amerikanaca on je tvrdio da je umetnička dela iz razorenog Drezdena preneo u nemačko mesto Ašbah, gde je sa porodicom izbegao, i da su sva dela o kojima je reč – među kojima je bilo i Šagalovih i Matisovih radova čija se vrednost danas procenjuje na milijardu evra – njegovo lično vlasništvo, ili vlasništvo njegove porodice.

 

Američki stražitelji su izrazili sumnju u ove tvrdnje, ali na kraju su, pošto su detaljno pregledali zbirku, odlučili da je u najvećem broju slučajeva on punopravni vlasnik, i vratili su mu ukupno 206. dela – 115 slika, 19 crteža i 72 “razlnih drugih predmeta”.

Matisova “Žena koja sedi” – delo iz stana u Minhenu za koje se pouzdano zna da su ga nacisti ukrali iz jedne francuske banke

Najmanje tri umetnička dela iz američkih dokumenata ponovo su se pojavila u minehnskom stanu njegovog sina Kornelijusa, zajedno sa mnogim drugim delima Matisa, Pikasa, Renoara, Kokoške i vodećih nemačkih umetnika – Diksa, Libermana i Kiršnera, za koja se nije znalo.

 

Dokazano je i da su najmanje jedno delo iz stana u Minhenu – Matisovu sliku žene koja sedi – nacisti ukrali iz jedne banke u Francuskoj.

Oto Diks

Američki dokumenti pokazuju da su istražitelji u ono vreme sumnjali da Gurlit možda poseduje i opljačkana umetnička dela, ali to nije moglo da bude dokazano.

 

“Krotitelj lavova” Maksa Bekmana

Pored toga, iznenađuje broj dela najčuvenijih umetnika za koja se do sad nije znalo, što upućuje na zaključak da je Gurlit otac, najverovatnije, osim zbirke iz Ašbaha imao i druge “štekove” umetničkih predmeta nagomilanih tokom rata.

 

“Dva jahača na plaži” Maksa Libermana

Pošto je većinu njih, makar i u bescenje, ipak kupovao od Jevreja koji su bežali spasavajući goli život, na kraju bi se moglo ispostaviti da je njegov sin zakoniti vlasnik dobrog dela zbirke, dok bi ostala dela kojima može da se utvrdi poreko trebalo da budu vraćena naslednicima.

Izvor teksa i slika: Blic.rs

Ukradena slika Ežena Delakroa pronađena u Beogradu


Ežen Delakroa
Ežen Delakroa

Slika vredna više od 600.000 evra, delo francuskog umetnika Ežena Delakroa, ukradena prošlog novembra iz galerije u centru Pariza, pronađena je u Beogradu i vraćena u Francusku, javio je Frans pres.

U Parizu je uhapšen 50-godišnji srpski državljanin, pod sumnjom da je iz galerije u ulici Sent Onore u blizini muzeja “Luvr”, ukrao sliku “Arapi iz Orana” iz 1833. godine.

Uhapšeni muškarac optužen je i za krađu kristalne statue “Nike sa Samotrake” vredne 40.000 evra, iz radnje pariskog dizajnera stakla “Lalik”, dan pre nego što je ukradena slika Ežena Delakroa, preneo je Frans pres.

autor: RF izvor: Tanjug

Slika koju je Benksi kupio za 50 dolara, pa preradio dostigla cenu od 211.000 dolara


Britanski grafiti umetnik Benksi kupio je za 50 dolara sliku u jednoj sitničarnici, preradio je i vratio ponovo prodavnici čiji prihodi idu u humanitarne svrhe.

Benksijevi grafiti
Benksijevi grafiti

Benksi je, kako prenosi AP, kupio juče sliku sa pastoralnom scenom u jednoj prodavnici u Njujorku, na nju je dodao nacističkog vojnika, fotografisao je “preuređenu” sliku i okačio je na svoj sajt uz naslov “Banalnost banalnosti zla”.

Prodavnica u Njujorku sada je stavila sliku na aukciju i do jutros nadmetanje je prešlo 211.000 dolara. Aukcija se završava sutra.
Prihod iz prodavnice “Hausing Vorks” ide organizacijama za brigu o beskućnicima i obolelima od side.
Najpoznatiji ulični umetnik Benksi u svom stilu se pridružio humanitarnoj akciji. On je iz jedne radnje u Njujorku, u kojoj se prodaju stvari u humanitarne svrhe uzeo pejzaž, docrtao Naci vojnika na sliku, a potom je vratio u radnju kako bi bila stavljena na aukciju. Poslednja ponuđena suma za njegov rad je 201.200 dolara.
Najpoznatiji ulični umetnik Benksi
Najpoznatiji ulični umetnik Benksi
Umetnik je sliku uzeo iz prodavnice “Housing Works” koja se nalazi u 23 ulici u Njujorku. Na originalnoj slici naslikan je pejzaž, planinski predeo, planinska rečica i Sunce koje se probija iza oblaka. Benksi je dodao nacističkog vojnika koji sedi na klupi, okrenut leđima i zuri u taj prelepi predeo.
Benksi je sliku postavio i na svoj vebsajt, kao dokaz dnevnog doprinosa Njujorškoj umetničkoj sceni. Sliku je nazvao “Banalnost, banalnosti zla”. Takođe se potpisao ispod autora originala (K. Sager).

Rebeka Edmondson, zadužena za odnose sa javnošću, iz Housing Works prodavnice, potvrdila je prodaju slike i rekla da nisu imali pojma ko je čovek koji je sliku tu i ostavio.

– Ne znam detalje, sve se desilo tajanstveno. Neko je došao i potpuno anonimno spustio donaciju – rekla je Edmondsonova.

Humanitarna pomoć namenjena je beskućnicima i obolelim od HIV-a. Slika je prodata preko online aukcije. Početna cena, u utorak kada je slika postavljena na aukciju, bila je 76.000, a već tokom večeri, za samo nekoliko sati, dostigla je cifru od 201.200 dolara.

Slika će u prodavnici biti izložena do četvrtka u 20 časova dokle traje i licitacija.

– Ovo je jedan divan gest. Možda malo kontroverzan, ali nema ničeg kontroverznog ako u nečemu što će nekome biti od velike pomoći – izjavila je gospođica Edmonds listu The Post i dodala da je ovo jedna od naj-kul stvari koja im se dogodila.

Izvor teksta i slika: blic.rs i 24sata.rs

Pronađena Matisova slika ukradena iz muzeja u Stokholmu


Slika Anrija Matisa “Vrt” koja je ukradena iz Muzeja moderne umetnosti u Stokholmu pronađena je prilikom pokušaja prodaje u Britaniji

Slika Anrija Matisa "Vrt"

LONDON – Slika Anrija Matisa “Vrt” (Le Jardin) koja je pre četvrt veka ukradena iz Muzeja moderne umetnosti u Stokholmu pronađena je prilikom pokušaja prodaje u Britaniji.

Do otkrića slike, procenjene na 620.000 funti (milion dolara), došlo je kada ju je jedan poljski kolekcionar uoči praznika ponudio dileru umetninama u Eseksu.

On je pretražio Registar ukradenih i nestalih umetničkih dela ALR i utvrdio da je reč o spornom Matisu, piše Bi-Bi-Si.

Slika je ukradena iz stokholmskog muzeja 11. maja 1987. godine. Kradljivci su upali na glavni ulaz muzeja sa maljem, skinuli sliku sa zida i pobegli. Slika je sada na sigurnom i uskoro će biti predata švedskom ministarstvu kulture.

Izvor: Vecernje Novosti

Aukcijska kuća Kristi ove godine bolje poslovala


Aukcijska kuća Kristi

PARIZ, 8. decembra 2012. (Beta-AFP) – Direktor Kristija Stiven Marfi saopštio je u subotu da je, uprkos krizi, poslovni rezultat te aukcijske kuće ove godine bolji nego prošle, pre svega zahvaljujući interesovanju u novim svetskim ekonomskima silama i prodaji na internetu.

“Poslednje dve godine najbolje su za nas, napredujemo u odnosu na prošlu godinu i u veoma smo dobrom položaju u odnosu na konkurente”, kazao je Marfi u intervjuu pariskom Figarou.

“Ekonomska dešavanja u svetu nisu se odrazila na umetnički sektor”, ocenio je Marfi.

On je objasnio da su medju razlozima za dobru prodaju umetnina “numerički vid komunikacije i internet, “globalizacija umetničkog biznisa” i “rekordna” poseta muzejima i izložbama.

“Azija je svetski region u kojem beležimo najveći napredak”, naveo je direktor Kristija.

Ipak, ta aukcijska kuća je u Kini “ove godine zabeležila pad od 20 odsto, zbog ekonomskog usporavanja i usmeravanja pažnje na promenu vlasti”, kazao je Marfi i izrazio očekivanje da će se taj trend izmeniti.

(Beta, 08.12.2012)

SAD vratile Turskoj mozaik Orfeja s lirom


SAD su vratile Turskoj antički mozaik ukraden 1998. godina, a na kojem je Orfej, lik iz grčke mitologije, izjavio je juče turski ministar kulture Ertugrul Gunaj.

Turskoj mozaik Orfeja s lirom

Mozaik, koji predstavlja Orfeja kako svira liru i mami životinje, stigao je u petak u Tursku. Mozaik je vratio muzej umetnosti u Dalasu, zahvaljujući sporazumu zaključenom s tom ustanovom i Turskom, izjavio je Gunaj. Predstavnici američkog muzeja su takođe pokrenuli međunarodnu kulturnu razmenu koja će podrazumevati pozajmljivanje umetničkih dela.

Mozaik će jedno vreme biti izložen u Istanbulu, zatim u rodnom mestu Sanliurfi, na jugoistoku Turske.

Muzej u Dalasu je kupio mozaik na aukcijskoj prodaji 1999. godine za 85.000 dolara. Kasnije je utvrđeno da je delo ukradeno sa arheološkog nalazišta.

Izvor: Blic.rs

Flasteri skinuti sa fresaka


Završeni slikarsko-konzervatorski radovi u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Dečanima. Za sedam meseci u tri manastira intervenisalo se na više od 700 kvadrata živopisa

Pećka patrijaršija, Gračanica i Dečani

DVA dana pred manastirsku slavu Pokrov presvete Bogorodice, 12. oktobra, završeni su slikarsko – konzervatorski radovi na živopisu u hramu Bogorodice Odigitrije Pećke patrijaršije. U timu za realizaciju ovog velikog posla bilo je tridesetak slikara konzervatora, istoričara umetnosti, arhitekata, građevinskih inženjera, hemičara, tehnolog, vajara…

Obnova srpskih hramova na Kosovu i Metohiji izvedena je pod pokroviteljstvom Uneska, sredstva je donirala ruska vlada. Celim poduhvatom, kao i obnovom živopisa u Visokim Dečanima i Gračanici rukovodilo je preduzeće “Koto”. Za sedam meseci u tri manastira intervenisalo se na više od 700 kvadrata zidova sa živopisom i dekorativnim malterom, različitog stepena površinske i dubinske štete. Radilo se šest dana u nedelji, deset sati dnevno. I sve je završeno u predviđenom roku – za sedam meseci.

– Posao nije bio nimalo lak, ali smo ga, uz angažovanje velike stručne ekipe završili kvalitetno i u predviđenom roku – kaže za “Novosti” arhitekta Slobodan Radovanović, koordinator tima.

Vođa slikarsko-konzervatorske ekipe za radove u manastirima Visoki Dečani i Gračanica bio je mr Miroslav Stanojlović, slikar konzervator iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dok je radove na zaštiti živopisa u manastiru Pećka patrijaršija predvodio Siniša Zeković, slikar-konzervator iz vojvođanskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sa slikarima-restauratorima Oliverom Brdarić, Zoranom Barišićem, Marijom Vuknićem i Vladimirom Petrovićem. Radove na konzervaciji i restauraciji trona Majke Božje vodili su Milutin Dragojlović, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti, i Milan Andrić, restaurator.

BOGORODIČIN TRON PREMA tenderu Uneska, restauriran je i Bogorodičin tron iz Pećke patrijaršije, nastao sredinom 19. veka. Stručnjaci su odlučili da se obnovi u Beogradu, zato što je bilo mnogo komplikovano raditi na licu mesta, zbog nabavke materijala i nedostatka radionice. Po završetku radova, vraćen je na KiM.

– Poslovima na zaštiti živopisa u crkvi Bogorodice Odigitrije prethodili su opsežni istraživački radovi sa predlogom mera i postupaka – objašnjava Radovanović. – Radili smo na konsolidaciji, injektiranju potklobučenih i raslojenih površina, ekstrakciji soli, čišćenju bojenog sloja, uklanjanju naknadnih maltera, neodgovarajućih plombi i preslika. Po završetku ovih radova pristupilo se plombiranju oštećenja, opšivanju živopisa i prezentaciji površina bez živopisa. Ceo posao pratili su detaljni izveštaji i fotografije svih faza rada.

Slikarstvo u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije, od svih sakralnih spomenika na kojima se radilo, bilo je u najlošijem stanju. Pojedine freske bile su zalepljene flasterima, kako ne bi otpale. Konzervatori su nailazili na velike probleme

– od potrebe za statičkom sanacijom do čišćenja i razgradnje površinskih soli koje su posledica kapilarne vlage u zidovima. U obnovi crkve je učestvovalo više stručnjaka iz različitih struka.

– Želimo da se zahvalimo svim učesnicima u poslu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kompletnoj srpskoj službi zaštite – kaže Radovanović.

SPASENA POVELjA

GRAČANIČKA osnivačka povelja, ispisana na zidu đakonikona koja je bila pri dnu odvojena od zida, prošla je konzervatorski tretman. U njoj su jasno naznačeni pravni parametri o dobro organizovanoj srpskoj državi tog vremena. Smatra se jednim od najvrednijih pisanih dokumenata slovenskog ambijenta i naše države iz doba kralja Milutina.

Izvor: Vecernje Novosti

Rekord u bečkim muzejima zbog Klimta


Bečki muzeji beleže rekordan broj posetilaca zahvaljujući 150. rođendanu Gustava Klimta

Rekord u bečkim muzejima zbog Klimta

Primera radi, dvorac Belvedere ima preko milion posetilaca, a i ostalih devet muzeja koji obeležavaju godinu Klimta profitiraju od “Klimtovog efekta”.

Betovenov friz u Secesiji zabeležio je porast posetilaca od preko 40 odsto, u Bečki muzej došlo je ovog leta čak za 84 odsto više posetilaca.

Čak se i manji muzeji poput Pozorišnog i Etnografskog muzeja raduju zbog većeg broja posetilaca.

Belvedere je prvi put posetilo više od milion ljubitelja umetnosti, što je za 13 odsto više nego prethodne godine. Inače, Belvedere poseduje najveću Klimtovu zbirku na svetu od 24 slike.

Istovremeno je za posetioce otvorena Klimtova vila koja je bila u renoviranju od aprila 2011. godine.

U vili će biti prikazana stalna postavka Klimtovog ateljea i to je jedina izložba na jednom od njegovih nekadašnjih mesta stvaranja.

Originalne prostorije Klimtovog “poslednjeg” ateljea su identifikovane nakon detaljnih restauratorskih ispitivanja i ponovo stavljene u funkciju.

Cilj je da se dočaraju životna i radna atmosfera u periodu od 1911. do 1918. godine na osnovu fotografija i originalnih predmeta, kao i modela i “klijentkinja” koje su bile značajne za Klimtova dela u tom periodu stvaranja.

Izvor: Press Online

Čudesna sudbina statue Agripine Mlađe


Italijanska policija je pronašla glavu statue Agripine Mlađe , majke rimskog imperatora Nerona, koja je bila ukradena iz ruševina Pompeje pre više od dvadeset godina.

Policija iz Pjaćence objavila je da je glavu od terakote pronašla u kancelariji jednog konzervatora a da je prethodno bila u rukama profesionalnog trgovca umetninama koji je pokušao da je proda ali verovatno nije u tome uspeo jer je delo toliko poznato.

Neronova majka, Agripina Mlađa, opisana je kao nemilosrdna, prelepa žena, koju je , po nekim istorijskim izvorima ubio upravo njen sin.

Izvor: Blic

Džinovski posteri golih muškaraca šokirali stanovnike Beča


Austrijski muzej je morao da prekrije nekoliko velikih slika golih muškaraca, koje su korišćene kao reklama za predstojeću izložbu u Leopold muzeju.

Posteri su razbesneli stanovnike Beča

Leopold muzej, koji je glavna institucija moderne umetnosti u Beču, predstaviće sutra izložbu “Nackte Manner” (Goli muškarci), ali je odluka da se izložba reklamira uveličanim verzijama nekih od radova izazvala kontroverze.

– Dobili smo mnoge žalbe. Nismo pretpostavljali da će naši posteri uvrediti ljude – rekao je portparol muzeja, Klaus Pokorni.

Kako prenosi “Dejli Mejl”, oko 300 slika će biti predstavljeno u okviru izložbe. Izdvaja se rad “Vive la France” koji čine tri fotografije muškaraca različitih etničkih grupa koji na sebi nemaju ništa osim čarapa u bojama francuske zastave i fubalskih patika.


Saopštenje na sajtu muzeja objašnjava da izložba nudi revolucionarni pogled na ljudsko telo.


– Prethodne izložbe na temu golotinje su obično bile ograničene na ženske aktove a sada će izložba “Goli muškarac” pružiti uvid u istoriju muškog akta – navodi se u saopštenju.

Izvor: Blic

Blago skriveno u depou


“Novosti” u šetnji kroz riznicu Narodnog muzeja u Beogradu, smeštenu u depou. Uz stalnu postavku, čuvaju se i dela sasvim nepoznata javnosti

Kustos Ljubica Miljković sa delom skrivenog blaga –
Foto Z. Jovanović

Duboko pod zemljom zdanja na Trgu republike već 17 godina paučina ispletena od nemara nadležnih, pokriva najvrednije umetničko nacionalno blago. Od kako je 1995. u Narodnom muzeju skinuta stalna postavka, do danas se čeka rekonstrukcija ove velike nacionalne kulturne institucije. U tom dugom umetničkom vakuumu stasale su mnoge generacije i odrasle bez pojma o svojim civilizacijskim korenima. Tek povremeno se dogodi da nešto od vrednog blaga – sakupljenog od vinčanske kulture, preko Rima i srednjeg veka, do modernog doba – “proviri” iz trezora nekadašnje banke, danas muzejskog depoa.

Dugim hodnicima koji se račvaju ovim podzemnim lavirintom kreću se isključivo stručnjaci, kustosi Muzeja, do “svojih” zbirki. Ekipa “Novosti”, zahvaljujući ljubaznosti Bojane Borić Brešković, v.d. direktora Narodnog muzeja, uspela je da im se pridruži.

A tek pogled u depo otkriva svu raskoš ove riznice: pored stalne postavke u kojoj su bila isključivo izložena remek-dela, ovde se čuvaju i one ne manje bitne a neizlagane vrednosti koje su ugrađene u temelj srpske kulture.

Poštujući savet nekadašnjeg direktora Muzeja, čuvenog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića da najpre treba upoznati svoje vreme, obilazimo dela nastala u 20. veku.

Među bezmalo tri hiljade slika iz ovog perioda, čuvaju se i ona sa prvog otkupa iz 1904. sa Prve jugoslovenske izložbe. Neka nikada nisu izlagana, a među njima su i najznačajniji radovi umetnika iz danas bivših republika Jugoslavije.

Kustos Ljubica Miljković, samostalni stručni saradnik Narodnog muzeja, skreće nam pažnju na sliku Nadežde Petrović baš sa te Prve jugoslovenske izložbe, pa na Šumanovićevu “Berbu” iz 1922, “Veliki ženski akt” Bete Vukanović sa izložbe u Sofiji iz 1906. Monumentalno platno, “Oslobođenje” Toneta Kralja nastalo 1936. kao odgovor na konkurs raspisan za fresku u velikoj sali Doma Skupštine Srbije, nikad, kako saznajemo, nije bilo pred publikom u Srbiji. Dva koraka dalje na poleđini jedne od kultnih “Mrtvih priroda” Mila Milunovića iz 1936, koja je nekad stajala u stalnoj postavci otkrivamo njegovu skicu na istu temu, za isto mesto…

Kraljevo “Oslobođenje”, međutim, videla je berlinska publika 2004. na izložbi posvećenoj devedesetogodišnjici od početka Prvog svetskog rata, u Nemačkom istorijskom muzeju. Tu je i javnosti nepoznat portret Milovana Đilasa koji je uradio Moša Pijade, kao i portret Eriha Šlomovića, postavljen uz Đilasov.

Depo je na zanimljiv način zatvorio krug poznanstva Pijade i Šlomovića: Renoarov crtež koji je Erih poklonio Moši kao revanš za portret, Pijade je kasnije poklonio Narodnom muzeju.

MRTVA PRIRODA POD KUPOLOM Kad je nedavno raščišćavana kupola nad glavnim ulazom, radnici su otkrili neobičan ram – izuzetno uzak, a visok. Stručno oko Ljubice Miljković ubrzo je otkrilo da je to bio ram za Milunovićevu “Mrtvu priroda sa ribama” koja nije izlagana od 1938. kad su je videli jedino posetioci Venecijanskog bijenala! Na poleđini slike još su etikete o plaćenim taksama, etiketa galerije „Klober“ koja je zastupala Mila Milunovića.

Ni pejzaž Jurice Ribara iz 1937. nikad nije bio pred publikom, kao ni “Jesenji zraci” Pere Počeka iz 1908, prvog crnogorskog školovanog slikara, koga je u Napulju školovala italijanska kraljica Jelena.

U tami depoa za skulpturu Narodnog muzeja u Beogradu čuva se oko 900 skulptura od oko 150 umetnika. Neke su pisale srpsku istoriju, druge najavljivale nove evropske umetničke vetrove. Najstarija skulptura je iz 1877. “Portret generala Horvatovića” Petra Ubavkića, ali prva koju je Muzej nabavio bila je, takođe Ubavkićeva, dva metra visoka “Mati Srbija” ili “Za otadžbinu”. Tokom Prvog svetskog rata, kad su austrijske granate pale na Narodni muzej, obe su uništene, kao i “Prelja” Đorđa Jovanovića, Meštrovićeva “Na groblju mrtvih ideala”… Jedna od retkih “preživelih” je “Ribar” Simeona Roksandića koja, odlivena u bronzi, krasi danas Kalemegdan.

Među originalima u gipsu sa kojih se može skinuti bronzani odlivak – dragocenosti: od Meštrovićevog “Pobednika” i vrata mauzoleja Petrinović u Supetru na Braču Tome Rosandića, do jedne od najvrednijih evropskih skulptura, Majolovog “Mediterana”! Duboko pod zemljom u samom centru prestonice su i “Glave Turaka” Tome Rosandića koje, osim onih koji zalaze u depo, niko nije video. One su privukle pažnju svetske kritike i publike 1911. kad su jedino i bile izložene u paviljonu Srbije na svetskoj izložbi u Rimu. Pripadaju tzv. “Kosovskom ciklusu” kao i Meštrovićeve skulpture koje su mu donele svetsku slavu i mogućnost da izlaže u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta. Bezmao sedam decenija niko nije video sjajan portret kralja Petra Prvog, delo Rudolfa Valdeca…

U depo jedne od arheoloških zbirki uvodi nas Aleksandar Đorđević. Tu zatičemo tek prispelu carinsku zaplenu keltskog oružja, koplja, mačeve… Jedan od najlepših primeraka, položen u grob sa vlasnikom, ritualno savijen da ga nikad niko ponovo ne bi upotrebio…

 

NEPOSTOJEĆA ZBIRKA

IAKO se često pominje zbirka kneza Pavla, tu zbirku, kako ističe Ljubica Miljković, Narodni muzej nema!

– Činjenica je da je kralj Aleksandar Karađorđević uveo praksu da se slike otkupljuju za Narodni muzej. Otkupljivane su slike sa Prolećne izložbe koja je bila jugoslovenskog karaktera. Kako je kralj, a potom knez obezbeđivao sredstva, to ne znam, ali ono što je otkupljivano za vreme kralja – nije isticano kao zbirka kralja Aleksandra. Među tim otkupima je i ova izvanredna “Odaliska” ili tačnije “Bula” Mila Milunovića. To što je kralj uveo kao praksu a posle nastavio knez – od 1936. se knjiži kao zbirka kneza Pavla koja to ni po čemu nije! Slike su nabavljali muzejski stručnjaci zajedno sa članovima koje je delegiralo Ministarstvo prosvete.

IZVOR: Vecernje Novosti

Pikaso i Mone među ukradenim delima iz muzeja u Holandiji


Sedam slika, uključujući dela Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Kloda Monea i Pola Gogena, ukradena su noćas iz muzeja Kunsthal u Roterdamu, saopštila je danas holandska policija.

Klod Mone

“Jutros je sedam umetničkih dela ukradeno iz muzeja Kunsthal u Roterdamu. U saglanost sa vlasnicima policija sada može da objavi njihove slike”, navodi se u saopštenju policije uz koje su priložene slike ovih dela.

Ranije danas saopšteno je da je više vrednih slika odneto iz muzeja Kunsthal, ali u interesu istrage tada nije saopšteno o kojim je delima reč, ni ko su njihovi autori.

Pol Gogen

“Istražujemo na koji su način uspeli da udju”, kazala je tada portparolka policije Patricija Vesels. Holandska novinska agencija NOS javila je da je Matisova slika
“Devojka koja čita” među odnetim delima.

BBC je naveo da je u muzeju, u okviru proslave dvadesetogodišnjice te ustanove, bila izložba slika iz Fondacije Triton.

Fondacija Triton ima kolekciju avangardne umetnosti i u Kunsthalu su izložena dela od preko 150 čuvenih umetnika, uključujući Pola Sezana, Salvadora Dalija, Roja Lihtenštajna i Endija Vorhola.

IZVOR: Blic.rs

Mona Liza: Osmeh sa bezbroj tajni


Mona Liza: Osmeh sa bezbroj tajni

GOTOVO da ne prođe ni godina da zagonetna žena tajanstvenog osmeha, koju je naslikao renesansni majstor Leonardo da Vinči, ne ispuni novinske stupce širom sveta. Ovog puta, “Mona Lizu” je u žižu interesovanja vratila kampanja koja se vodi u Italiji da se čuvena slika vrati u Firencu iz Francuske, gde se nalazi skoro pet vekova.

Peticiju za vraćanje Leonardove slike pokrenuo je Nacionalni komitet Italije za istorijsko i kulturno nasleđe. Predsednik Komiteta Silvano Vinčeti uputio je molbu novoj francuskoj ministarki kulture Oreli Filipeti, koju je podržalo oko 150.000 potpisnika.

Vinčenti je svetskoj javnosti poznat po tvrdnji da je Mona Liza muško, odnosno da je na slici portret Leonardovog učenika i asistenta Đan Đakoma Kaporota da Orena, poznog kao Salaja, koji je i nasledio čuvenu sliku, uz ostala Leonardova dela.

VEČITA INSPIRACIJA UMETNIKA “MONA Liza”

VEČITA INSPIRACIJA UMETNIKA “MONA Liza” je bila inspiracija mnogim umetnicima. Francuski slikar Žan Mecinger na slici “Ukus” (1911), predstavio ju je nagu, kao ženu dok pije čaj. Ta slika je često nazivana “Mona Lizom kubizma”. Salvador Dali napravio je “Autoportret kao Mona Liza” 1954, a dok je slika gostovala u Americi Endi Vorhol je uradio seriju printova u vidu umnoženih reprodukcija koju je nazvao “Trideset je bolje od jedne”. Fernando Botero naslikao ju je buckastu, a Karen Savel napravila je najveću reprodukciju na svetu, “Mega Monu”. Oldos Haksli napisao je kratku priču “Đokondin osmeh”, a Amilkare Pakijeli komponovao je operu o Đokondi. Net King Kol je pevao o Mona Lizi u velikom hitu iz 1950. godine, a Marsel Dišan joj je docrtao brkove i jareću bradicu. Zanimljivo je da su se tajnama Mona Lize bavili i naši stručnjaci. Predrag Milosavljević izneo je teoriju koja o “Leonardovom kodu” govori sa stanovišta geometrije.

Najstarija i najrelevantnija teorija govori da je “Mona Liza” portret Lize Đerardini del Đokondo. Dokaz je beleška Agostina Vespučija iz 1503. godine. Leonardo je Đokondu slikao između 1503. i 1505. godine, a tri godine pre smrti poneo ju je sa sobom u Francusku i do kraja života se nije rastajao od nje.

Veruje se da ju je francuski kralj Fransoa Prvi kupio od Leonardovih naslednika u prvoj polovini 16. veka. Portret je čuvan u kraljevskom zamku Fontenblou, a potom ga je Luj Četrnaesti odneo u Versaj.

Posle Francuske revolucije slika je odneta u Luvr, koji je pretvoren u muzej i tamo se čuva do današnjih dana. Pre nego što se uselila u Luvr, bila je neko vreme u Napoleonovoj spavaćoj sobi.

Tokom Francusko-pruskog rata iz Luvra je preneta u arsenal u Brestu, a Vićenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao iz čuvenog muzeja. Luvr je bio nedelju dana zatvoren zbog istrage, a lopov je dve godine krio remek-delo u svom stanu. Peruđa je uhapšen i osuđen na šest meseci zatvora, a slika je tokom 1913. bila izložena u nekoliko gradova Italije.

Za vreme Drugog svetskog rata skrivana je na nekoliko adresa u različitim francuskim dvorcima. Na najpopularniju sliku kugle zemaljske 1956. ponovo je izvršen “atentat”: jedan vandal je poprskao kiselinom, a potom je mladi Bolivijac gađao kamenom. Posle toga je prekrivena neprobojnim staklom.

Nema umetničkog dela koje se može meriti sa “Mona Lizom” po broju teorija u vezi sa njenim nastankom i značenjem. Priča o ženi sa zagonetnim osmehom koju je Leonardo naslikao u 16. veku svakog dana dobija novi nastavak. Spisak novinskih naslova koji otkrivaju “nove istine” svakoga dana je sve duži.

Arheolozi sa Univerziteta Bolonja veruju da su u jednom samostanu u Firenci pronašli kostur Lize Đerardini, supruge bogatog prodavca svile, Frančeska del Đokonda. Među čuvene “teoretičare zavere” upisao se i umetnik Ron Pičirilo koji tvrdi da je rešio misteriju.

On je na slici uočio glavu lava, majmuna i bika u oblacima iznad Mona Lizine glave, što ga je uputilo na “pravo značenje dela”, odnosno da je posredi metafora o ljudskoj zavisti. Osim lava, majmuna i bika, Pičirilo je uočio zmiju koju je Mona Liza sakrila u svoj dekolte i koja joj grize srce.

Španski kustosi otkrili su nedavno u muzeju Prado, najraniju poznatu kopiju “Mona Lize”, za koju se veruje da je nastala kad i original, a da je u umetnikovom studiju naslikao jedan od Leonardovih učenika.

Izvor: Vecernje Novosti

Otvorena izložba Milana Konjovića u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog


Nakon gostovanja u glavnom gradu Francuske, u maju i junu, izložba slika “Milan Konjović: povratak u Pariz” otvorena je sinoć u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Ispred slike “La bellezza”, sa vernisaža izložbe “Milan Konjović: povratak u Pariz” u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu

Posle zapaženog uspeha izložbe Milana Konjovića (1898-1993) u Kulturnom centru Srbije u francuskoj prestonici, novosadska publika i ljubitelji umetnosti imaju priliku da vide postavku kojom je započeto obeležavanje stogodišnjice stvaralaštva poznatog slikara.

Kao i u Parizu, izložba u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog obuhvatiće izbor od 25 dela iz fonda Galerije „Milan Konjović” iz Sombora. Odabirom radova, postavka se nadovezuje na koncept kolekcije Pavla Beljanskog u kojoj je čuveni umetnik zastupljen sa osam slika nastalih u periodu od 1926. do 1956. godine, među kojima su i dva reprezentativna platna iz Konjovićeve pariske epizode: Moj atelje i Moj atelje II (oba iz 1930. godine).
Konjovićevu malu retrospektivu pariskih radova otvorili su Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke i Sava Stepanov autor izložbe, koji je podsetio na godine slikarevog školovanja u Parizu gde stiže vozom iz Praga 1924. godine zajedno sa suprugom Emom, i odseda u malenom studentskom hotelu “Londre”, u blizini Luksemburškog parka.
– Do kraja te svoje prve godine u Parizu, Milan i Ema će menjati hotele, sve do januara 1925., kada Konjović zakupljuje svoj prvi slikarski atelje u Monružu. Godine 1929. Konjovići se useljavaju u svoju kuću u XIV arondismanu, koju je projektovao arhitekta poljskog porekla Marsel Zjelinski, učenik le Korbizijea. Po sopstenom kazivanju imao je nameru da u toj kući napravi svojevrsnu akademiju za mladr srpske umetnike. Interensantno je da su se u neposrednoj blizini nalazili kuća Andre Derena, koju je projektovao isti arhitekta, kao i ateljei Žorža Braka i Fužite – rekao je Stepanov ističući da je Konjović bio, pored svih pravaca u kojima se okušao, ipak najviše ekspresionista.
Tokom trajanja izložbe (8. avgust – 2. septembar 2012), u okviru pratećeg programa, biće organizovano tematsko predavanje – Priča o dve slike – Moj atelje i Moj atelje II (1930) o delima iz fonda Spomen-zbirke Pavla Beljanskog nastalim tokom Konjovićeve pariske faze (16. avgust).

Publika će takođe moći da pogleda dokumentarni TV film Jubileji. 100 godina rođenja Milana Konjovića (proizvodnja RTV Vojvodina, 1998), koji predstavlja stvaralaštvo poznatog slikara i lično svedočenje o umetnosti i životnim okolnostima koje su uticale na njegov rad (23. avgust). Kustos izložbe u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog je Marta Đarmati.

Izvor tekstai slika: Blic.rs

Nepoznata Da Vinčijeva skulptura krajem avgusta u LA


Nepoznata voštana skulptura Leonarda da Vinčija “Konj i jahač” koja je nestala ubrzo posle umetnikove smrti 1519. i nedavno se ponovo pojavila na svetlu dana, prvi put će biti prikazana javnosti 27. avgusta u Los Anđelesu.

Nepoznata Da Vinčijeva skulptura krajem avgusta u LA

Da Vinči je skulpturu napravio od pčelinjeg voska 1508. godine, tri godine posle čuvene “Mona Lize”. Planirao je da malu figuru konjanika iskoristi kao model za veliki spomenik koji nikada nije završen.
Posle Da Vinčijeve smrti skulpturu je nasledio njegov učenik Frančesko Melizi i njegovi naslednici su je 1930ih preneli u Švajcarsku gde je nestala sve do 1985. kada se grupa putujućih biznismena zainteresovala za misterioznu skulpturu.
Biznismen Ričard A. Luis ubrzo potom zainteresovao se i za priču iza skulpture i investirao u komad. Luis je već godinama vlasnik skulpture ali je nikada nije izlagao javnosti.

 On je dao da se skulptura restaurira i izlije u bronzi i prvi put će javnosti biti predstavljana u Grejston menšnu na Beverli Hilsu odakle će krenuti na svetsku turneju, prenosi “Hafington post”.
Izvor teksta i slika: Blic.rs